Prosvetni glasnik

Дечја чула

415

осећаја која се јавља при додиривању гениталних органа. На родитељима, учитељима и васпитачима у опште, лежи једна тешка одговорност. Њихова је дужност да на подесан начин пруже деии потребно обавештење о греху, који води телесној и духовној пропасти. Доба пубертета нарочито представља опасан период у коме се јавља криза васпитања и живота. Погрешке које се могу учинити тада услед незнања или немарљивости васпитача, могу бити кобне за цео будући живот. Органски осећаји су битан елеменат оног општег душевног расположења које се у обичном животу зове задовољство или срећа. Од њих зависи воља за рад и преданост послу. Поремећај или ненормалност каквог унутрашњег органа налази свог израза у органским осећајима, а преко њих и у поступцима. Осећај глади спречава ђака да се с успехом посвети послу. Осећај бола који би проистицао из поремећаја неке органске функције, и сувише окупира дечју и човечју свест, да би се пажња могла успешно обраћати другом раду. Правилно функционисзње унутрашњих органа, од којег зависи квалитет органских осећаја, претпоставља испуњавање извесних битних хигиенских погодаба, као што су: чистота ваздуха, добра храна, умерен физички и умни рад, довољан одмор. Кад се равнотежа органских снага поремети, настају непријатни органски осећаји као што су: осећаји бола, жеђи, „муке", глади и др. Ми се трудимо да ту равнотежу успоставимо. Међутим, боље би било кад бисмо се потрудили да се она у опште и не нарушава, бар не нашом кривицом. А то се постиже разумним животом по правилима хигиене. С друге стране, неки органски осећаји узимају се као средство за постигнуће извесних дисциплинских смерова. Кад ученик учини кривицу која повлачи казну, онда се та казна каткад тражи у произвођењу непријатних органских осећаја, осећаја глади, одузимањем хране за извесно време. Таква казна посредством органских осећаја је свакојако сурова, и могла би се само у изузетним нарочитим околностима употребити. Најзад, што се тиче статичких осећаја, о њима се, са педагошког гледишта, не би могло много дискутовати. Неко нарочито развијање тих осећаја је излишно. Има, истина, неких радњи у којима они играју важнију улогу. Такви су, на пример, жонглирање, балансирање, јахање, гимнастичење, играње итд. Али о томе народна школа као васпитна школа не води рачуна. Толико се може рећи да ови осећаји могу у извесним приликама пробудити код детета радозналост и задовољство, и онда их оно производи да би се забављало. Дете које трчи у круг да би добило осећај вртоглавице, који га обара на земљу, или дете које се окреће на пети да би сазнало за осећај изгубљене равнотеже, затим дете које се забавља витлањем, љуљањем, гигањем итд. — то дете заснива своју забаву на осећајима отолита и полукружних слушних