Prosvetni glasnik

420

Просветни Гласник

Местоименија, или, по данашњем, заменице, дефинисане су као: „част слова склањајемаја, јаже мјесто имене сушчествителнаго пријемњетсја. Нпр. аз -б, тб1, он и проч". Местоименија деле се на: 1) указателнаја: као азт>, тн, он, сеи, тои; 2) возносителнаја: сам, сеи, онђ, тои; 3) возвратителное, као себе; 4) воспросителнаја: чији, кто, что; 5) притјажателнаја, као мој, твој, наш, ваш, јего. И код њих се пази на вид, начертаније, род, число, падеж, лице и склоненије. Вида су два: правообразни, као азг, тн, себе и проч., и производни, као: тои, твој, свој итд. Начертаније може бити простое: азт>, тб 1, он-б итд., и сложеноје: самЂ азг. Родова има пет: мушки, женски, средњи, општи, као кто, и всјаки, као азг, тбг , себе. Број числа и падежи као у имена. Лица су три: прво (азг, мбг), друго (тб 1, вб 1) и треће (он, они). Све заменице осим азг и тб 1 трећег су лица. Промена (или склоненија) заменичних има четири. По првом прикладу мењају се: азг, тбг и себе; по другом: сам, а, о, он, она, оно; по трећем: сеи, сији, сије; по четвртом: кто, что, чесо, иже, јаже, јеже. Глаголима, који се одликују обиљем облика, посвећена су 24 листа. Глаголи су подељени 1) с погледом на значај који имају на: а) дејствителне, „иже дејетво каковија, вешчи вње тоја бивајемоје знаменујут". Нпр. питаго, бго. Здје не пребивает дејство во вешчи, јаже дејствујет но простБфаетсја к другој вешчи". б) Страдателне .- „имиже показујетсја, јако некаја вешч во извесноје состојаније постављајетсја или иже страданије каковија вешчи показајут. Нпр. ПБ1тагосн, бпоси". в) Средње: „иже дејство каковија вешчи внутр тоја биваемое или состојаније јеја знаменујут, јако: здравствуго, сплго". Ови глаголи не могу бити страдателни; у погледу мењања слични су дејствителним; и г) Отложителне, „иже оконченије страдателнаго, знаменованије же дејствителнаго или средњаго глагола имејут; јако: богосл, труждајусн. 2) С погледом на лица могу бити: а) лични: ако у оба броја имају сва три лица, као азг питаго, тб1 питаеши, онђ питаетЂ, мбг питаемг, вб 1 питаете, они питаготтв. б) Безлични, који имају треће лице једнине, као: подобает -б, годствуетг, случаетси. 3) С погледом на промене могу бити: а) правилни, ако се свршавају на у или ш, као творго, влеку; 6) неправилни, ако се свршавају на ђ или &, као: есмв, несмБ, в-ћмг, нм-б , имам -б, и в) лишаеми, ако немају промена или времена, као: усну, рћхг. Сем тога глаголи још могу бити : 1) Сушчествителни, „иже вешч о себе стојашчују знаменует, као всмб , бБшаго". 2) Начинателни, ако значе неку ствар која почиње, као теплћго, бћлћго, тј. бћлг, тепл-в 6б1Ти начинаго. 3) Учашчателни, „иже вешч учашчаему знаменујут, као бћгаго, сирћчБ части чту, бћгу. Глаголи имају: вид, начертаније, залогБ, наклоненије, времја, число, лице, род и сопрјаженије.