Prosvetni glasnik

462

Просветни Гласник

са преко једном тренином у Музичкој Академији, и скоро са трећином на фармацији. На Ветеринарској Школи нема ниједне жене. Њихово учешће је врло слабо на студијама пољопривредним, и доста слабо на техничким и трговачким. У Уметничкој Вис. Школи има 61 мушкарац, а само 10 жена. У почетним семестрима женске су бројем релативно више заступљене него у старијим. На филозофији у Београду било је у првом семестру знатно више женских него мушких (189 м., 238 ж.). Тенденција све већег учешћа женског света у университетским студијама је више него очигледна. На Филозофском Факултету у Београду жене су заступљене на свим одсецима. Ипак, њихово учешће је највише на одсеку књижевности (160 ж., 54 м.) и историјском (152 ж., 113 м.) Оне мало превазилазе мушкарце још у овим одсецима: III, IV, VI, X, и знатно у Х1П (16 м,, 47 ж.). Истим бројем су заступљене у VII и IX одсеку (по седам и м. и ж. у оба одсека). 6. 9510 студената у опште припадају, државноправно, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, и то 7917 мушких и 1603 женске. Руских поданика има на свим великим школама 1781 (1527 м., 254 ж.). Затим их је највише италијанских поданика, 113. Остале су државе врло слабо заступљене: Чехословачка са 18, Румунија 14, Маџарска 13, Пољска 10, Аустрија 6, Бугарска 4, Турска 2, Америка 2, Грчка, Немачка, Албанија, Финска и Кина са по једним. Нарочито пада у очи да се на нашим високим научним заводима не школује више него један студент из Албаније; он учи теологију у Београду. Од четири Бугарина ниједан није у Београду (3 у Загребу, 1 у Љубљани). Оба Турчина уче Експортну Академију у Загребу. Ни Италијан не студира ниједан у Београду; али они се налазе на скоро свим факултетима у Загребу и Љубљани. У Београду су 4 Румуна, 2 Маџара, 1 Грк и 1 Чех. Загреб има апсолутно и релативно највећи број студената са стране. Скопље и Суботица немају ниједног сем Руса. Руса је највише у Београду (1034), али њих, сем на католичким теолошким факултетима и у Педагошкој Вел. Школи, има свугде. Женских студената страног поданства има, изузев горенаведени број Рускиња ; врло мало (6 италијанског, две румунског и једна маџарског). 7. Студената рођених на страни има више него страних поданика. Прилично их је рођено у Америци. Но, пошто су они већином ипак наше крви и језика, не сматрамо неопходно потребним детаљније приказивање тих односа. Али особито пада у очи да порекло воде из Турске 8, из Грчке 17, садашње Румуније њих 40, из садашње Маџарске 57, исто толико из Аустрије, из садашње Италије 336. јасно је да су то Југословени, који су већином оптирали за наше држављанство. Студенти родом из наше државе највећим делом су из Северне Србије (2460), затим из Хрватске и Славоније 1970, из Словеније 851,