Prosvetni glasnik

Директна метода и њена примена

497

месту нарочито у првим годинама наставе. Ако предмет конверсације није припремљен помоћу некога текста, онда се стално креће у ускоме кругу, и кад професор запита ђака како се зове, колико му је година и да ли је ручао, он се збуни и не може да продужи „конверсацију". С друге стране, ко не види контрадикцију од које би трпео један такав ллан ? У серији часова предавала би се и утврђивала би се навика да се преводи, а затим би се покушало да се она обори. У том последњем случају, сигурно би се дошло само до превођења с матерњег језика на страни, и на усмено превођење са страног језика на матерњи. — У осталом, и сама пракса је осудила овај систем; јер он се у ствари не разликује од система који употребљавају толики професори који су од пре неколико година накалемили усмена вежбања на старе поступке са преводима. Неоспорно да је и то успех, али његови резултати су недовољни. Пошто је ђак навикнут да не разуме без посредовања и помоћи француског језика, онда се силом околности мора послужити матерњим језиком да би у његов дух продро смисао речи и реченица, и да би се уверило да их је он разумео. Али професор мора одмах ставити себи у задатак да ублажи незгоде при превођењу, и постепено — ако не баш сасвим — а оно бар да их сведе на мању меру. У том циљу, увек треба покушати да се помоћу страног језика разумеју непознате речи на које се наиђе. Исто тако ће се поступити и при превођењу текстова. У сваком случају, треба забранити превођење „реч по реч"; треба истраживати да се цела реченица преведе целом француском реченицом, па ће се мало по мало добити превод целог одељка, па и чланка. Тада није далеко од тога да се добије репродукција целога чланка на страном језику. Ако дамо ђаку да састави какво писмо или да преприча штогод, можемо бити уверени да ће он у ствари израдити један задатак коме ће сам саставити текст из реченица што је могуће краћих. Бољеједа му сам професор да текст. Али како овај превод има за циљ да припреми ђака да изражава своје мисли на страном језику, то је апсолутно потребно да тај задатак буде израђен без речника. Превод с матерњег језика, какав се најчешће сада практикује, обухвата двострук посао, од кога је први бар некористан, ако не и опасан. Било да он те речи тражи у првом речнику или да се досећа речи које је запамтио, резултат је исти: он се ни најмање не брине о значењу реченице и о значењу које има усамљена реч, и свака реч је увек преведена једином речју која је увек иста. Пошто је овај посао завршен, и пошто су нађене количине и цифре тако рећи, он онда поставља једначину, то јест распоређује речи у реченице према правилима граматике. Овакво превођење, овакво вежбање осуђено је на највећу неплодност, и оно, ако има неки резултат, може ученика само спречити да просветни глаоник , 8 св., 1924. 32