Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази

701

још дорасла до индустриализације и није прошла кроз национално политичку катастрофу једне Немачке или социалну и политичку катастрофу једне Русије, али и код нас ће се наћи присталица овог и оваквог расположења, јер то је једна од најважнијих и најкарактеристичнијих струја савременог идеолошког покрета. Проф. Випер презире машинску технику; успеси егзактних наука и индустрије не дају му нимало задовољства; империализам је непосредно везан уз њих, исто тако као и социалне болести, моралне и психолоџже кризе и беде. Рат је вечит, пацифизам је лаж (ово, пак, није толико рђаво по мишљењу нашег аутора, само је данашњи рат и сувише машински и свиреп). Дивљаштво се враћа стално. У основи историја готово не зна за напренак. Она нема циља. Некада су људи знали за тајну дугог, здравог, срећног и лепог живота. Али у току векова изгубили су то знање. Ово што је било, можда ће се вратити; али више се понављају тужни призори и ружне појаве; наука, нарочито техника, нове (тобож) политичке и социалне идеје су често пута без користи, више пута и штетне. Доба грађанских ратова у Риму и доба пропасти Римске Царевине понављају се сада. Заиста су тужна ова посматрања! Али човек не може да буде само песимиста. Тако и проф. Випер. Он тражи утехе не само у сећањима на изгубљени рај, на некадашње златно доба легенда и машта, које добија новог оригиналног заступника и тумача у нашем аутору. Он покушава да предложи неки програм рада, да да одушке извесним надама и тежњама. Као педагог и научник, он се, разуме се, најрадије зауставља на неким проблемима школа и васпитања. А у чланку „Васпитни значај изучавања античности" аутор даје мајсторску слику напретка (ипак напретка!) у изучавању и разумевању Старог Истока', Грка и Римљана. Ту налазимо низ одличних карактеристика расположења XVIII века (култ грађанских врлина, читање Плутарха), археолошких истраживања XIX века (одјек индустриализације друштва и култа машинске тахнике), економског правца проучавања и веће пажње према социалним борбама и идејама (у вези са модерним социализмом и комунизмом), најзад јачег интересовања за проблеме пропасти елинистичког Рима и стварања нечег новог на основи великих верских борби и творевина првих векова Хришћанства. Зато и изучавање античности има огроман значај, и њему треба дати најзнатније место у систему наше школе и васпитања (тако баш мисли проф. Випер). „Ја бих метнуо, вели он, као лозинку античне књижевности речи Тукидида, који говори у уводу својег рада да он пише „не за пролазно уживање слуха, него зато да створи вечито благо за идућа поколења." У нашем веку, који је толико поцепан, пресит