Prosvetni glasnik

Б е л е ш к е

703

што је то сад случај у Здруженим Државима, као и у Француској и свуда, постаје специалист и предаје у своме разреду, који добија тада име лабораторије, предмет у коме се специалисао. Тако специализовани наставници држе се у сталном контакту, с једне стране да би се Иобегло да специалност не обујми много, с друге стране да би се покушало да се удруже разне наставе и да се уклони она исцепканост која је велика сметња правом раду. Мис Панхурст цитира тим поводом ову тако тачну напомену једне друге американске васпитачице, и о којој би толико требало размислити код нас: „Потребно је да се инсистира на једном факту који није довољно познат: то је да је лакше научити у исти мах два предмета који имају природне везе један с другим него научити један предмет који је представљен као усамљен факт који нема никакве везе ни с чим. Чист рад меморије је тежак, и то је терет за дух. Кад се сврше испити, ми заборављамо та спорадична факта којима смо набили наше младе мозгове. Али кад је установљена веза између једног предмета и једног другог, та два предмета, као живи, то јест држећи се једно за друго, учвршћују се у духу не може бити лакше. Што се тиче ученика, они су у исти мах слободни да изврше по својој вољи, кад хоће и како хоће, посао који им је одређен, и одговорни за извршење тога посла. Учитељи им одређују извесну количину рада (а551 §пшеп1:) у сваком предмету, а деца дају обавезу (сопгас!) да ће у року од месец дана свршити тај рад. Посао је тачно описан и изложен, и обухвата дакле програм у сваком наставном предмету. Дете потписује своју обавезу: оно почиње свој рад чиме год хоће, и посвећује сваком предмету колико хоће времена, поклањајући, разуме се, више времена предметима у којимаје најслабије. Обавештења, помоћ која му је потребна налази оно у свакој лабораторији, код наставника, у књигама, код оних од својих другова који раде исти предмет који и оно, и с којима је оно овлашћено и постакнуто да ради. На једној листи која је његова својина бележи оно графички своје свакодневно напредовање у сваком предмету; на једној другој листи, наставник сваке лабораторије бележи графички свакодневне прогресе својих ученика. Тако деца могу из близа да прате и да контролишу свој напредак; наставници исто тако. Университет на води. — Американци су организовали један велики прекоокеански брод, „Кнегињу Алису", у университет на води. Он носи собом пет стотина студената с њиховим професорима и прави пут око света. Сваке године ће наново полазити на пут. Један француски школски лист, саопштавајући ово, додаје: Зар неће доћи дан када ће сваки васпитач, пре но што почне настављати, морати да учини пут око света ? И може ли се сањати боља припрема за наставу мира? Јавна предавања Филозофског Факултета у Скопљу у зимском семестру 1924Ј25 школске године. — 9 новембра, Д-р Сима Тројановић, Стара трговина; 16 новембра, Д-р Душан Недељковић, О немачком филозофскомконструктивизму и Ернсту Маху; 23 новембра, Д-р Петар Булат, Поглед у словенску ботаничку митологију; 30 новембра, Д-р Бранко Гранић, Јелинизам, с особитим обзиром на унутрашњу политику и културу у јелинистичким државама; 14 децембра, Д-р Радо-