Prosvetni glasnik

768

Просветни Гласник

Он је савршено прилагођен телефону, аутомобилу; он се служи њима с лакоћом. У колико свет који га окружује постаје узнемиренији и конфузнији, у толико он више изгледа да се труди да доведе у ред своју личност. Мешавина егоизма и хигиене: ево како бисмо га могли дефинисати. Он говори о баровима, интересује се за спортове, каже да воли игру, али се не зна да ли се ту ради о јакој наклоности или о покорности моди. Али како су старе предрасуде преокренуте! Док ја посматрам овога младића, старци му се диве, и мало фали да га се чак мало и не плаше. к Пример енергије. — Прошлога лета, француз Ален Жербо (Оегваик) прешао је сам Атлански Океан, под јединственим околностима. Један француски лист овако резимује и коментарише овај херојски подвиг: „Отићи сам са Гибралтара у Њу-јорк на једној лађици дугој мање од десет метара, старој 31 годину, без икаквог другог средства сем једрила, представља надчовечански напор; за време 102 дана извлачити из ћуди ветра покретну снагу потребну да се пређе шест хиљада километара; трпети све непогоде, понекад и бес ветра и мора, који квари једра и једеке, раздваја даске од лађе, која почиње да пушта воду и прети да се напуни, док пумпа за црпење више не функционише; сам, између неба и воде, болестан од оскудице, од умора и несанице, моћи, међутим, рачунати само на себе, физички и морално, да би се победили елементи и предузеће привело крају. „За време неколико свакодневних сати обавезног сна, остављати чамац на вољу ветру и мору и, по неповољном ветру, прећи у противном правцу један део пута који је био пређен преко дана, уз опасност да се лаћица потопи каквим сударом; живети од консервиране говеђине, конденсованог млека, бисквита и чаја; видети где је залиха воде неким несрећним случајем пресахнула и располагати, за све потребе, само са по једном једином чашом воде на дан; очекивати за време скоро трећине дугога пута да разуздани таласи прогутају слабачку лађу; бити мокар читаве две недеље од кише много хладније но што је морска вода, и више волети остати на хладноћи, голе коже, но с оделом које се лепи. „После три месеца тога живота, и кад је американска обала још на 300 километара, сусрести једну лађу (грчки пароброд „Бајрон"), чији командант нуди да га реморкира, .и наћи још у себи, исцрпеном, ношеном у распалој лађи, довољно снаге да се каже: „Хвала, само воде и мало намирница!" „Ох, дивна драгано, узвишено море, ево за какве је напоре способан човек који је заљубљен у тебе!"

Уредник, СВЕТИСЛАВ ПЕТРОВИЋ

Државна Штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Београд.

'Душанова улица бр. 5, Београд.