Prosvetni glasnik

Београдске народне школе у 1926./1927. години

хваћен од школског одбора, али је новом уредбом о обласним и месним школским одборима то питање повољно решено. Школски буџет за 1927. годину састављен је и одобрен на време. Он износи 2.454.470 динара. Исплате се врше редовно мада, досад није постојала засебна школска благајна. Мора се истаћи да је општина београдска, бар за време откад сам ја на овој дужности, била увек предусретљива према захтевима школског одбора. Једина је незгода што општина свој буџет не донесе на време. Она се још и данас управља према дванаестинама, па то бива и са школским буџетом, тако, да се суме, које су у новом буџету повећане, могу трошити само у висини, у којој су унете у ранији, већ одобрени општински буџет, те се може десити да повећања остану неутрошена. Због тога би било потребно да школски буџет, кад га одобри Министар Просвете, буде доиста дефинитиван, па да се по њему одмах врше издаци. Такође треба решити и питање : да ли беогр. школски буџет, одобрен од Министарства Просвете, подлежи расматрању и евентуалним изменама од стране општинског одбора? — Општина београдска стоји на гледишту да може мењати већ одобрени школски буџет. 2. Школске зграде. — Београд нема довољно школских зграда нити су зграде, које већ постоје, постављене тако да се распоред деце може правилно извршити. Насељавање Београда врши се на периферији и он се највише шири према југоисточној страни својој. Зато је прираштај деце таш несразмерно већи него у центру, где су радње и надлештка, те су пет периферјиских школских зграда имале већи број ђака него девет централних, од којих су четири праве палате. То је био главни разлог за полудневну наставу. Велика школска зграда на Сави (16 учионица) и код Саборне Цркве (14 учионица) налазе се на самој ивици Београда и то онде, где је проширење онемогућено (Савом и Калимегданом). Оне обе неће за дуже време имати довољно деце, а због незгодног положаја њиховог биће тешко да им се и новом поделом на реоне упути довољно деце. Ипак ће се у том правцу учинити све што је могућно. Међутим тамо, где Београд рапидно расте (Смедеревски Ђерам, Булбулдер, Чубура, Пашино Брдо, Предграђе Војводе Степе, Душановац, Вождовац, Сењак), подигнута су после ослобоћења свега три нова школска павиљона: у улици Старине Новака, на Смед. Ђерму и на Сењаку. Сва три имају по четири учионице. Значи да је Веоград по ослобођењу добио свега 12 нових учионица док је пре рата имао 115. Број становника се, међутим, скоро удвостручио. Све школске зграде имале су у почетку ове школске године укупно 127 употребљивих (здравих) учионица. Од тога броја употребљено је за смештај одељења основних школа и забавишта 105 учионица, а остатак од 22 учионице био је употребљен овако: