Prosvetni glasnik

Београдске народне школе у 1926. 1927. години

71

нице (са споредним просторијама) и у предграђу Војводе Степе од 8 учионица (такође са споредним просторијама). Ови радови трајаће дуже, јер општина нема свога земљишта, него га мора купити или експрописати. За народну школску годину тешко да ће ове зграде бити готове. Мој предлог да се у Предграђу Војводе Степе подигне павиљон од 4 учионице, а у улици Војислава Илића (правац Смедер. Ђерма) један трећи павиљон од 4 учионице, није био примљен у школском одбору, а то је, налазим, погрешка кад се имају на уму број ђака и теренске прилике тих периферијских крајева, јер су оне једнаке са сеоским, тј. немају ничег великоварошког. На изложени начин добиће се за наредну школску годину укупно 18 нових учионица на периферији. После тога, а уз утврђивање школских реона и рационалнији распоред ђака по одељењима, ја се надам да ћу већ у наредној школској години моћи да избегнем полудневну наставу у београдским основним школама. А кад буду довршене иобе нове школске зграде, у којима ће се добити још 12 учионица, моћи ће се број ђака у једном одељењу, који ће у наредној години бити нешто повећан, можда опет смањити. То ће зависити од прираштаја дорасле деце за школу: може се очекивати да он расте из године у годину тако да ће потреба за новим школским локалима бити стална бар за извесно време. 3. Школски реони. — Они треба да одговарају школским општинама. Постојали су и досад, али само на хартији, јер је сваки родитељ уписивао своје дете где је хтео и мењао школу кадгод је желео. Та околност је такође ометала правилан распоред деце и повећавала разлоге за полудневну наставу. Уредбом о обласним и месним школским одборима решено је правилно и питање школских реона у Београду. Ну при утврђивању реона наилази се на тешкоће, од којих ћемо овде поменути главне. У намери, да још у току прошле школске године приступим новом распореду ђака на поједине школе ради уклањања полудневне наставе, ја сам прибирао податке колико разне школе имају деце из појединих улица. Тада сам сазнао да у београдске основне школе долазе деца из 423 улица (у 1921. години било их је по званичном плану града Београда свега 301). Од тога броја само 31 улица имају 31 или више ђака, 136 улица имају више од 11, а 287 улица имају до 10 ђака. Школу на Савинцу походе деца из 128 улица, на Смед. Ђерму из 113 улица, Краља Петра (код Саб. Цркве) из 38, Теразијску из 55 улица итд. Највише ђака има из Јатаган-мале и они иду у пет разних школа, потом из Александрове улице (иду у 6 разних школа итд. Али нпр. из улице Ђуре Даничића походе пет школа свега 18 деце, а из Сремске 9 ђака иду у 4 школе итд.