Prosvetni glasnik

Општи део

293

„Упозорите потчињене власти на Закон о личним именима од 19. фебруара 1929. године, „Службене Новине" од 26. фебруара 1929. године, Бр. 47/ХХ1, који је добио обавезну снагу обнародовањем. Да се прописи Закона не би тумачили погрешно, скренути им пажњу особито на следеће: 1.) И ако Закон на местима, где говори о деловима имена, као н.пр. у чл. 2. став 1., у чл. 31. став 1., ставља на прво место породично, а на друго место рођено име, самим тим још није установљен обавезан ред, по коме треба употребљавати или писати делове имена. Законодавац се, кад је реч о деловима имена, доследно служи тим редом, пошто му је жеља, да у том погледу заведе једнообразност. Али треба одвојити жељу законодавца од тога, шта он обавезно прописује, односно шта ставља под казнену санкцију. Овакав обавезан ред установљен је тек одредбом става 2. чл. 2., и то само за случајеве, када се означују лица у званичним актима, документима и списковима. У оваквим случајевима мора се најпре навести породично, а затим рођено име. Из саме стилизације чл. 2. става 2. види се, да оваква обавеза не постоји у свим случајевима. Пошто нагласак лежи на пасусу „када се означују лица", јасно је да се мислило на случајеве, кад власти у својим адресама, актима, документима и списковима означују трећа лица. Побуду за овакву одредбу дало је искуство, да се званична евиденција лица може практично водити само по породичном, а никако не по рођеном имену, због чега породично име, дакле, долази на прво место. Ни за својеручни пбтпис у званичном саобраћају Закон не тражи ред: породично име, рођено име. У том погледу у чл. 32. став 2. прописано је само, да морају представке, упућене властима, увек бити потписане пуним именом, т. ј. потпис мора садржавати оба саставна дела личног имена. Ово је одређено у интересу молиоца, па и самих власти, како би се избегло дуготрајно испитивање, чија је поднета молба и коме треба доставити одговор. За потписивање званичних лица у актима не само да не постоји никакав пропис, по којем реду треба да следе делови имена, већ важе и за њих у ставу 2. чл. 32. предвиђене олакшице. Рођено име може се и изоставити или означити само почетним словом или обичном скраћеницом. За сав приватни саобраћај, па и за писмени, важи потпуна слобода, по коме реду треба да следи породично и рођено име. Просветни Гласник, бр. 4. 2