Prosvetni glasnik
Личне вести
843
Чаржић рођ. Поповић Десанки, учитељици у Сремским Карловцима, признато је у године службе за пензију и степен основне плате време од 23 септембра 1901 год. до 30 јуна 1902 год. и од 3 новембра 1902 год. до 27 априла 1903 год., што укупно чини 1 (једну) годину, 3 (три) месеца и 1 (један) дан, — без права на накнаду за протекло време (О.н.бр. 41.083 од 27-У1-1930 год.); Јосиповићу Луки, учитељу у Вуки среза ђаковачког, бановине савске, признато је у године службе за пензију и степен основне плате време које је провео за време рата у бившој аустро-угарској војсци и заробљеништву од 28 јула 1914 год. до 12 маја 1918 год., што по одбитку кадровског рока од 14 месеци чини 2 (две) године, 7 (седам) месеци и 14 (четрнаест) дана, — без права на накнаду за протекло време (О.н.бр. 52.100 од 30-УП-1930 год.); Кларић Јожици, забавиљи у Пагу, признато је у године службе за пензију и степен основне плате време које је провела као помоћна учитељица у Арбанасима од 1 новембра 1919 год. до 14 марта 1922 год. и као привремена забавиља у Кукљици Угљану од 15 марта 1922 год. до 28 фебруара 1924 год., што чини свега: 4 (четири) године, 3 (три) месеца и 26 (двадесет шест) дана, — без права на накнаду за протекло време (О.н.бр. 49.879 од 30-УП-1930 год.); Влаисављевић Види, учитељици у Загребу, признато је у године службе за пензију и степен основне плате време које је провела као учитељица у Градским дечјим конацима у Загребу од 16 априла 1918 год. до 1 септембра 1919 год., тј. 1 (једна) година, 4 (четири) месеца и 15 (петнаест) дана, — без права на накнаду за протекло време (О.н.бр. 54.600 од 30-УП-1930 год.); Долгану Алојзију, учитељу у Раки среза кршког, бановине дравске, признато је у године службе за напредовање у групи време које је провео као контрактуални учитељ у Трбовљу од 15 новембра 1925 год. до 2 јула 1928 год., тј. 2 (две) године, 7 (седам) месеци и 17 (седамнаест) дана, — без права на накнаду за протекло време (О.н.бр. 43.339 од 30-УП-1930 год.); Гласер Марији, учитељици у Марији Бистрици бановине савске, признато је у године службе за пензију и степен основне плате време које је провела као привремена и помоћна учитељица у самостанским основним школама у Назарету (крај Бање Луке) и Загребу од 1 септембра 1904 год. до 10 септембра 1906 год., тј. 2 (две) године и 9 (девет) дана, — без права на накнаду за протекло време (О.н.бр. 54.942 од 31-УП-1930 год.); Божовићу Блажи, учитељу у Ђаковици бановине вардарске, признато је у године службе за пензију и степен основне плате време од 1 августа 1914 год. до 13 новембра 1918 год., што по одбитку кадровског рока од 18 месеци чини 2 (две) године, 9 (девет) месеци и 12 (дванаест) дана, — без права на накнаду за протекло време (О.н.бр. 50.870 од 18-УП-1930 год.); Конареву Евдокиму, учитељу у Старом Врбасу среза кулског, бановине дунавске, признато је у године службе за пензију и степен осн. плате време од 14 фебруара 1927 год. до 16 августа 1927 год., тј. 5 (пет) месеци и 22 (двадесет два) дана, — без права на накнаду за протекло време (О.н.бр. 52.717 од 26-VII-1930 год.); Недељковићу Данилу, учитељу у Рајчици среза дебарског, бановине вардарске, признато је у године службе за пензију и степен основне плате време од 10 децембра 1919 год. до 3 маја 1923 год., тј. 3 (три) године, 4 (четири) месеца и 23 (двадесет три) дана, — без права на накнаду за протекло време (О.н.бр. 46.006 од 18-УП-1930 год.);