Prosvetni glasnik

758

Просветни гласник

ш гЈЈЈ§

т

је нарочиту пажњу посвећивао оним гранама нашег државног и јавног живота које су Му се, самом својом природом, истицале као најпогодније и најсигурније за остварење постављеног циља. И сасвим је природно што Му је народна просвета нарочито лежала на срцу и што јој је поклонио Сво.ју високу пажњу. Са високог места на коме је био, у додиру са људима из свих крајева и из свих народних слојева, Он је најприсније и најјасније могао осетити и видети шта још недостаје и шта још све треба учинити да се велико дело уједињења изведе до краја. Њега, који је као победоносан командант славне Своје војске и као политички главар Свога народа извршио омеђавање државе и ослобођење народа, морао је снажно вући себи највиши Му циљ: духовно уједињење онога што је дугим вековима несрећне историје наше, и вештачки и с планом, разједињавано. Он је најнепосредније осећао све разлике, сва неслагања, све сукобе до којих су доводили наслеђе из прошлости, укорењене или вештачки развијене навике, разнолике и разноврсне традиције, које смо ми, једнородни поданици нове државе, носили у себи. Он је осетио где је лек томе, и са издржљивошћу, необичном и за нашу расу, и са пуним разумевањем прегао је и успео је да кроз школу и војску, нарочито кроз школу, што снажиије утиче на што брже развијање и сазревање процеса духовног сједињавања. Његово интересовање за просвету и нове проблеме, које јој је време наметало, било је врло велико и стално. Школско законодавство — које је прво требало да упути наставу новоме високоме циљу — нашло је у Њему не само снажног и високог помагача, већ често пута и иницијатора. Није један наш просветни радник одлазио од нашега покојнога Краља за-