Prosvetni glasnik

64

Просветни гласник

Остале вештине, особито Гимнастика и Музика нешто су боље стајале у сенци важности „главних предмета". Гимнастика би у нижем течају требала да добије и трећи свој час, било да се ради свакодневно по пола часа, или сваки други дан по цео час. Поред редовних часова долази и обавезно после подне посвећено спорту и игри. Са досадашњом накарадном а несрпском гимнастичком терминологијом, скованој у „Ческо-словеначко-хрватској" соколској пракси ваља једном раскрстити. („Заручити, предручити, мезимнце, панчимице, наклон, претклон, отклон, сунути итд."). 8 ). Певање је у досадашњој ж. с. школи ипак најбоље стајало и налазило израза у доиста изврсним женским хоровима наших гимназија. Још би само требало, у сарадњи са Музичком школом, и у жен. средњим школама гајити и инструменталну музику и увести оркестре. То би при целодневној настави било могуће, а у школском животу приређивало би многе тренутке чисте животне радости и скраћивало часове празног ћаскања и крстарења улицама. Виши течај ж. с. школе могао би бити или у вези са нижим или као засебна школа под именом „Више женске школе" или „Женске гимназије", ако нам је баш тај назив толико прирастао за срце. Трајао би 3 или 4 године а обухватао узраст од 16 до 19 или 20 године. Ако би нижи течај и могао бити јединственог типа, виши би неопходно морао бити разгранат. То изискују непобитни резултати омладинске психолошке патологије и карактерологије. Према томе би виши течај женске средње школе имао бар 3 гране: 1) литерарни или гимназиски, 2) реални, 3) продужни васпитни курс. У све отсеке примале би се само потпуно здраве ученице, које су успешно завршиле нижи течај ж. с. школе не испољавајући никаквих негативних карактерних особина за време трајања школовања у нижем течају. Продужни отсек давао би више опште образовање оним варошким девојкама које ће се посветити своме природном позиву: материнству и вођењу свога дома. Оне би изучавале уз националну групу предмета и живи језик започет у нижем течају, још и други, а по жељи и трећи живи језик. У обзир долазе као основни живи језици: немачки или француски, као обавезни. Изборни би били: талијански, руски и енглески. Остале научне гране из нижег течаја се овде продубљују: Природне науке, Културна општа историја и Географија, Домаћинство са кувањем, Хигијена, све вештине, нега одојчади и болесника и основи Психологије, Педагогије и Естетике. Рачунске наставе овде не би било уколико се не додирује у осталим предметима. Литерарни и реални отсек разликовали би се међусобом утолико што би се у литерарном (гимназиском) учио 3 године латински језик обавезно а 7 годину грчки изборно. Један живи језик — из нижег течаја а са књижевношћу, Национална група

8 ) Исправна српска терминологија за све гимнастичке вежбе налази се у II књизи „Телесне културе" од М. М.