Prosvetni glasnik

Задужбине Кнезд Милоша

127

уз њега владика Нићифор саградио је за 192 гроша и 3 паре и „апсане калуђерске". У доњомилановачком крају, у селу Црнаји, кнез је саградио 1820 године једну малу цркву, од дрвета и дасака, без свода. Исто тако у селу Михаиловцу 1834 године, али од камена. Као њен ктитор означен је млађи кнежев син Михаило, коме је тада било 11 година; по њему се и село назвало Михаиловац. Кнежевим трошком саграђена је црква у Свилајнцу 1827 године, у Зајечару 1834, у Ћуприји и у Параћину 1836 године. „Од њега сазидана" је и црква у Грошници код Крагујевца 1836 године, у Јарушицама у Лепеници 1825 год. и дрвена црква у крагујевачкој Рачи, која је доцније преправљена и саграђена од тврдог материјала. Он је обновио и манастир Драчу у романтичној клисури крај пута који води од Крагујевца за Рудник. То је задужбина Црногорца Станише Марковића-Млатишуме, који је у првој половини 18 века, у доба аустриске окупације Северне Србије, био варошки старешина Крагујевца и његовог краја. Код манастира почивају .кости Јована Вукомановића, брата кнегиње Љубице, који погибе у боју код Пожаревца 1815 године. Његова сестра постави му „белег" са натписом 1825 године. За мир његове душе кнез је и обновио манастир. Исто тако ту је и гроб Јована Добраче, љубићског јунака, који умре 1839 године. Успомену на њих и успомену на Млатишуму, који беше „страшан Турком на крајини" — чува овај стари скромни манастир, који је посвећен св. Николи крсној слави кнеза Милоша. Стара црква у Крагујевцу такође је његова задужбина. Саградио ју је 1818 године на Лепеници, према своме конаку, као своју придворну цркву. У историском погледу ово је најзначајнија црква кнеза Милоша. Не, разуме се, по висини и лепоти, него по важним народним пословима који су обављени у њој и њеној порти. При њој је било седиште прве српске митрополије; у њеној порти проглашен је хатишериф 1830 и Сретењски устав 1835 године. И берлински уговор прочитао је Јован Ристић народној скупштини код ове цркве, код које је проглашена и државна независност Србије. Приликом прославе педесетогодишњице од тога дана, 1928 године, узидана је и споменплоча у јужни црквени зид. Ту су и гробови двоје деце кнеза Милоша. А унутра у цркви поред кнежева стола, чува се много књига, икона и сребрних сасуда са именом кнеза Милоша као дародавца. Црква је подигнута у славу св. Тројице и њој је посвећена. Њу је и Крагујевац, главна престоница кнеза Милоша, узео за своју градску славу.