Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЈ1АСНИК

УРЕДНИК:

ИЗДАВАЧ:

Д-р

ФИЛИП МЕДИЋ,

ВЕЛИБОР ЈОНИЋ,

ПРОФЕСОР

ВИШЕ ПЕДАГОШКЕ ШКОЛЕ

МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ

Бр. 3—5

МАРТ—АПРИЛ-МАЈ

1942 ГОДИНА 1Ш

ИСТОРИСКИ ИДЕАЛИЗАМ СРПСКОГ НАРОДА*) Ма да је у своме ходу кроз векове доживео часове слабости и тешке поразе, и претриео два велика општа слома најстрашније врсте, косовски и шестоаприлски, српски је народ историски народ, то јест народ који је небројено пута пружио доказе о томе да хоће и може својом сопственом снагом да ствара своју историју, и да помоћу свога духа даје обележје месту на коме живи. Ако бисмо једног дана и нестали са земље, наш српски траг неизмерне човечије патње, праве мужевне борбе и лепог умирања, остао би иза нас, Добили смо већ своје знамење у великој, иначе општој пролазности. И ми смо, као и други историски народи, свој траг повукли својији упорним пристајањем уз извесне идеје-светиље, идејеводиље, идеје-акције, заједничке многим српским поколењима, а засноване на најдубљем поимању народа нашег о богу, човеку, народној заједници, слободи, дужностима, животу и смрти. Историја нашег народа и није ништа друго но жилаво и жртвено пристајање уз те идеје и уз њихове борбене акције, она и није ништа друго но прегарање у име тих идеја. Прави свој лик, онај који данас у тешким часовима страшне наше пометње, не успевамо нажалост да сагледамо, прави свој лик човештва у греху и величини, на трагичном путу унутрашњег и спољњег јунаштва и духовног уздизања, ми смо Срби извајали у тврдом камену своје историје. Длето нам се у два маха сломило. Од нас зависи да ли ћемо га опет узети у руку или не. Шта нам је помогло да на том дугом путу успињући се не изгубимо дах, повијајући се не сломимо кичму, крварећи не искрваримо? Шта нам је помогло и ко нам је помагао да се одржимо на нашем претешком историском месту; ко нас је довео до великих наших остварења и забележио их делом или пером у спомен покољењима, шта нам је помогло да преболимо најбеднију

*) Говор одржан на „Дан књиге". Просветни гласник бр. 3—5

1