Prosvetni glasnik

СТО ДЕСЕТ ГОДИНА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ У БЕОГРАДУ

„Забавник" Димитрија Давидовића за 1833 год. доиео је и „Отмене разног рода достопаметности". Једна од тих „достопаметности" овако гласи: „У свој Француској има 276 библиотека; 40 има само у Паризу. Најзнаменитија је у Паризу краљевска библиотека с 800.000 књига, између који око 50.000 рукописа има! — И у Београду заведена је ове године Србска библиотека, која може од прилика до 800, ком. књига числити; и оћемо ли и ми кадгод у њој велико число књига видити моћи, остаје другима на разсужденије". Међу „подписницима на Забавник" из „Београда Србског" на првом месту се налази та „Новозаведена Библиотека вароши Београдске", за коју се у „достопаметности" каже да је основана „ове године", а то значи 1832, јер је очевидно тада састављан Забавник (његово је штампање довршено после 22 децембра те године, после „Основанија" о цензури које је штампано у „објављенију" —■ то је оно „основаније" којим се забрањује „ортографија познанога списатеља Вука Стефановића Караџића"). Давидовић је остављао „другима на разсужденије", да ли ће „новозаведена" „Србска библиотека", која нема ни 800 књига, икад моћи достићи неко „велико число". Број књига Париске краљевске библиотеке (800.000) изгледао му је баснослован. Због тога је и ставио „удивителни" знак. Али и неки мањи број чинио му се недостижним за „Србску библиотеку". Заиста би и било веома тешко замислити да ће од библиотеке са 800 књига постати Народна библиотека са око 500.000 свезака (у I, II и III примерку), са преко 1300 старих српских рукописних књига и докумената, са око 2000 писама српских књижевника и других знаменитих људи, и са око 250 издања првих српских штампарија XV—XVII века. Сто десет година од оснивања Народне библиотеке навршило се у месецу фебруару, јер је забележено да 15 фебруара по

Ђорђе Сп. Радојичић