Prosvetni glasnik

Белешке

353

Тајанствене појаве у нашем народу — Креманско пророчанство. Од д-ра Радована Казимировића, т 8°, с. 534. Издање књижарнице Милорада П. Миловановића, Београд 1940. Делу претходе два предговора: један г. д-ра Николаја Велимировића и други самога писца. Предговор г. Николаја могао би се резимирати мудром Хамлетовом изреком: „Има много ствари на небу и земљи, о којима ваша мудрост и не сања, мој Хорацио!" (По преводу г. д-ра Светислава Стефановића). У своме предговору писац објашњава како је дошао до тога да испитује „тајанствене појаве" у нашем народу. „Већ је четврт века како са љубављу радим на скупљању и пресликавању народних шара из свих крајева наше отаџбине. Спис мој о томе са Албумом шара у разноврсним бојама наградила је Српска Краљевска Академија. Путујући од села до села, скупљајући то неоцењено народно благо, увидео сам да је наш народ у области декоративне уметности исто тако велики као и у песмама. Али нисам застао на овоме. Путујући по народу бацио сам се на још дубља испитивања. Ја сам се старао да проучим оне душевне појаве у нашем народу, које су досад слабо испитане. Тако сам дошао до чарања (мађије), гатања, врачања и прорицања нашег народа. Ту се огледа тајанствена, визионарска, пророчанска и религиозна душа његова... Треба испитати све оно што је шикнуло из недара народних; треба ослушкивати дамаре његовог срца и трзаје његове душе ако мислимо да му упознамо моралне покрете и струје. Тек тада му можемо показати циљеве којима му ваља духовне силе упутити." Своје обимно дело писац дели на четири дела. I део: О тајанственим духовним појавама. Увод у метапсихичка испитивања. II део: Чарање, чини и мађије. III део: Гатање и врачање и IV део: Прорицање. I део расправља општа теоријска питања тајанствених појава, даје њихову класификацију и износи гледиште савремене „метапсихике" о овим појавама. У једној глави овог првог дела: „Да ли је наше чарање, гатање и врачање производ само сујеверја", писац мисли да поред појава које се могу свест.и на „сујеверицу" или на неку врсту науке односно метафизике примитивна човека има и таквих које се своде на извесне „незнане силе (Шћеч каппЈе КгШе)", латентне у људској природи. Такве су појаве: „чарање и гатање помоћу асталчета, иконе, водене чаше и прстена итд." „Није све сујеверје што живи у нашем народу као чарање и врачање!" Има ту и таквих пракса које намећу претпоставку о скривеним моћима човека које наука тек има да расветли. „Можда ће то што нам је данас у мађијама најчудноватије и најневероватније у будућности бити објашњено и разјашњено као метапсихичка појава." II и III део овог обимног дела илуструју са безброј примера мистичну науку нецивилизована човека, која је — са својим основним веровањем у мистичне силе и својим методама (чарањем и гатањем) да се ове силе ставе у дејство, тј. учине корисним или штетним — у многоме идентична са оном примитивних народа, коју нам приказују истраживачи примитивног менталитета. Једно упоредно испитивање ових метода код разних народа било би од великог интереса. IV и најопсежнији део говори о прорицању уопште, о видовитости, телепатији, библијским пророцима, а посебно о прорицању у нашем народу, које се завршава занимљивим поглављем о чувеном Креманском пророчанству. — Писац ове појаве своди, са Ш. Ришеом, на неку скривену способност човекову: криптестезију. Али заправо он нема претензију да ове појаве објашњава, већ да само прикупи грађу, утврди и забележи чињенице које ће Просветни гласник бр. 6—7 9