Prosvetni glasnik

310 Просветни гласник

свештаних лица и сликара монаха. Можда баш у тој монашкој ооно.в.и лежи молућноет обилажења, путовања. Као путујући мозаиЦ1ИСПИ, и све остале занатлије тога доба, путовали су и сликари. Еутихиос и Михаило потписали су се у Нагоричину и Св. Никити. Милутин им је повсрио два добра и величанствена задатка, рад деценије. Утицај послодавца, ктитора и цркве на дело много је већи био него што се то замишља. То се да наслутити и по поузданом случају Данила II у Пећи и Дечанима. С тим у вези је и она значајна улога портрета по коме је наше средњевековно сликарство једно од најоригиналнијих. Ту спадају и ородне религиозне историске теме из. наше прошлости у којима обилује наше сликарство. Питање сликарских личцости назире се по оно неколико случајних налаза њихових записа. У главном то питање остаје тајна. Једно је несумњиво да су ти сликари били махом Срби, и поред тога што се дух једне засебне српске уметничке целине не да порећи у односу према другим балканским земљама. Тај дух се манифестује, што је занимКраљица Симонида (Грачаница) љиво, чак и на споменицима где су нађени грчки потписи. Наша средина је била културно толико јака, да је наметала свој специјални дух, оно »је пе 8а1б ^иок. Зидно еликарство наше оставило је мноштво прворазредних споменика. То су хиљаде драгоцених кољшозиција, које дају само