Prosvetni glasnik

ЗАЈЕДНИЦА ДОМА И ШКОЛЕ

Најпре једна констатација, свима школским радницима апште позната, а К0 ЈУ — допустите — и овом приликом опет понављамо, не знам по који пут, уверени да добру ствар треба непрестано наглашавати и истицати. Наиме, задатак средње школе означен је, и то ванредно добро, у првом параграфу Закона о средњим школама. Тај параграф гласи: „Задатак је средње школе да складно развије способности ученика, да да више Душан АндриЈашевић Ј , опште и национално образовање, да васпита морал и карактер, створи дисциплину рада и свест о задацима живота и о социјалним и грађанским дужностима, да ученике оспособи за лакше и успешније напредовање у доцнијим позивима и за стручно и научно усавршавање на високим школама и универзитетима." . Кад се пажљиво прочита и анализира реченица :по реченица, реч по реч овог параграфа јасно излази да је у нашем средњошколском закону ваепитни значај школе императивно истакнут у први ред. То је ван сваке дискуоије! Пре и изнад свега долази васпитање па тек онда настава, тј. стицање знања. То се види по реду реченица овог параграфа. И по броју реченица које говоре о васпитању. Доминанта целог овог пасуса је васпитање. Статистичко-математички изражено, ствар стоји овако: Од укупно 53 речи из овог параграфа, 43 — и то у први план стављених речи — говоре о васпитању и његову значају, а само 10 — и то последњих речи ; — о спремању за студије на универзитетима и високим школама. Међутим, запитајмо се да ли резултати, које је средња школа у свом раду постигла, одговарају циљу који је магистрално поставио састављач поменутог параграфа, коме нека је за то призната, и овом приликом, свака част и хвала. Одговарамо отворено и јасно. Резултати нису задовољили, јер су циљ средње школе — теоријски постављен — и пракса