Prosvetni glasnik

462

Просветни гласник

проучава поједине елучајеве симетрије, почевши од најпростијег (н.пр. једне хоризонталне праве подељене једном вертикалом на две симетричне половине) и пита се, за сваки од њих, зашто је леп, т.ј. зашто нам причињава осећање задовољства. И, ако успе да их објасни, онда извлачи из њих оно што је опште, оно што им је заједничко, т.ј. формулише естетички закон о симетрији. Јер, крајњи циљ сваке науке, то су научни закони. Симетричне ствари су лепе; оне су, ио Фехнеру, чак лепше и од „златног пресека". То је тачно; ми то осећамо, ми то констатујемо. Али, то није довољно. Ми знамо за толике ствари да су лепе, ми толике ствари називамо лепима. Тако н.пр. од 2000 год. на овамо сви су се народи дивили лепоти једног Партенона. Али, знамо ли ми зашто су те ствари лепе, зашто је тај Партенон леп? Не знамо. Међутим, у овом питању налази се сав смисао, сва вредност научне естетике. Вратимо се на нашу симетрију и, пошто је научна естетика експериментална,„учинимо следећи експерименат. Покваримо, намерно, симетрију наше линије и учинимо је да буде лежерно асиметрична. То ће сигурно изазвати осећање незадовољства; она више неће бити лепа, она ће бити ружна. Опет, само једна констатација. Али, зашто ће нам изгледати ружна, пита се научна естетика? Она има на ово питање да одговори исто тако као и на оно зашто нам је симетрична подела те линије изгледала лепа. 1 ) Ако не уопе да нам на та питања одговори, онда нема научне естетике; она онда не постоји. Јер, наука не постоји ако не објашњава, т.ј. ако није у стању да објасни узрок или зашто једног феномена. Задовољити'се одговором, који дај^ поједини филозофи, да је лепо оно што нам се допада, а ружно оно што нам се не допада, било би не само јефтино, већ и таутол-ошки. Оно што се допада је лепо или оно што је лепо допада се, то је једно те исто. Најзад, у том случају, естетика као наука о лепом била би потпуно излишна. Јер, ми бисмо пред сваким објектом имали само да се запитамо: да ли нам се он дотгатд или не допада и тиме би било све свршено. Тако ми, у ствари, у пракси и поступамо и то је сасвим исправно. Али, то значи само констатовати да је нешто лепо или ружно, док је циљ научне естетике одговорити на питање: зашто је лепо или ружно то што смо констатовали, осетили, судили као такво. Филозофска естетика која се не бави конкретним чињеницама лепог ово питање, сасвим природно, себи и не поставља. Њен проблем је, као што знамо, апстрактно — лепо, т.ј. појам лепог. Ово питање поставила је научна естетика.

( х ) Детаљна објашњења о симетрији и асиметрији налазе се у Уметничком прегледу (бр. 1—2, 1940 и бр. 4—5, 1940 год.)