Prosvetni glasnik

О лепом

465

ако субјекат реагира осећајем задовољства. Ми га називамо лепим, иако један објект не може бити сам по себи и за себе леп, већ једино у односу на наше Ја. Исто тако ни кинин није сам по себи горак, већ само онда кад га ставимо у наша уста. Као што ствари нису по себи лепе, ни горке тако нису ни црвене, ни зелене. Боје су, објективно, разна треперења етра; та треперења су предмет физике, једне објективне науке. Субјективно, ми називамо црвено, зелено, жуто или плаво одговарајуће субјективне реакције на та треперења, одн. опољне надражаје. Према томе, рећи да је једна ствар лепа значи, у ствари, објективизирати наше осећање задовољства, т.ј. сматрати као да је сама ствар по себи лепа, 1 ) иако она то није. Ствари су лепе само у односу на нас. Али зашто је једна ствар лепа? Одговор на ово питање треба тражити у субјекту, т.ј. у реакцији нашег централног нервног система на један спољни надражај (објект), који је у нама изазвао осећање задовољства. Естетички феномен је, дакле, један функционални, физиолошки феномен, који се преко чула саопштава мозгу. Чула и мозак су корелативни органи и велика је заблуда била веровати да има искључиво чулних феномена, као што су тврдили и Кант и сви досадањи естетичари. Тачно је: да су сви чулни феномени церебрални. Научна естетика је почела изучавањем чула и успела да тим путем објасни један низ естетичких феноМена. 2 ) Њихово потпуно научно објашњење зависи од нашег познавања функције мозга, које нам је још и данас мало познато. Проучавање чула вида донело нам је откриће перспективе оптичко-физиолошке, која је заменила досадашњу погрешну геометријску перспективу и која нам је објаснила тајну лепоте грчке архитектуре и толико друге естетичке феномене архитектуре, који су досад били необјашњени. Па ипак цео досадашњи рад научне естетике, коју смо основали, односи се искључиво на форму и елементе уметности. Једно уметничко дело је нешто више; оно има, поред форме, и своју садржину. Управо, немогуће је замислити једно без друго; форма и садржина су корелативни појмови. Кад је реч о садржини, онда се ради о идеји коју је уметник имао; форма је само сретство да би се та идеја изразила. Узмимо н.пр. „Стару жену" од Родена или „Материнство" од Каријера или „Хладноћу" од Блоша. То су три мајсторска дела уметности од којих свако на

0) Кант се слично изражава говорећи о лепоти једног цвета. „Шта да закључимо, пита се он, ако не да лепота мора бити сматрана као особина самог цвета". (Кп1. с1. 1МеПб КгаИ, стр. 170, Кећгћасћ). ( 2 ) Видети један низ наших чланака у „Уметничком прегледу".