Prosvetni glasnik

488

Просветни гласник

органима даду омладини оно што јој је потребно са тачке гледишта народне будућности. Да би се у самом почетку рада Државног спортског одбора установила његова важност и утврдиле главне линије напора, неопходно је бацити један општи поглед на догађања у човечанству из области телесних вежби, спорта, па правилно оценити становиште теорије телесног васпитања и савремених васпитних принципа . . . Покрет је пре свега спонтана делатност која значи акцију — живот, и она се јавља још код детета чим се роди. Покрет је основа телесног вежбања, потреба живог бића и њега је човечанство из најдавнијих времена прилагођавало потребама свога живота. У преисторијском добу покрет је служио човеку као сретство у борби за опстанак са дивљом и тешком природом. Човек је дакле од тада још почео покрет да искоришћава, израђује и усавршава, па је кроз разне облике са напретком човечанства дошло до првог организоваиог војничког образовања. Телесно — војничко васпитање се јавља код старих иарода пре Грка. Али од свих старих народа стоје Грци као трајан споменик високе културе на овом пољу. Њихова брига о телесном васпитању уздигла се на висину култа, којој тек данас, после толико векова почињу да теже народи данашњице. Телесно васпитање у Грка није био посао појединца. Била је то брига државе, и о томе су постојали закони који су тврдили ону велику истину: „да је потребно свестрано хармонијско васпитање човечијег бића". У времену лроцвата Грчке, за пуних осам векова, телесно васпитање је било на високом пиједесталу морала. Олимпијске игре у томе времену, биле су збориште најбољих грчких државника, научника, уметника и њене најбоље омладине. И све дотле док су се стари Јелини борили за венац као символ, били. су моћни и несавладљиви. После сјајне епохе олимпијских, питијских и немејских игара дошли су гладијатори који су стекли вредност тек онда кад су телесне врлине постале реткост. Зато су они надгробни споменици једног култа, изданци једне културе на умору. Средњи век са печатом хришћанског фанатизма и феудалним уређењем није водио рачуна о хармонијском развитку омладине. Телесна вежбања као и писменост постају патентом једне повлашћене класе. Чак и част и право војничке службе припада једном веома скученом кругу породица. Телесно вежбање у то