Prosvetni glasnik

688

Просветни гласник

Српски народ не види у природи слободне и разузурене појединце већ свугде дисциплиноване чланове заједнице. Он не зна за човека који никоме није потчињен. Члан псродице, : чељаде, потчињен је домаћину. Домаћини су потчињени цару а цар Богу. „Бог на небу а цар на земљи заповиједа" вели наш народ да би показао да је на земљи сваки човек потчињен. „Само Бог нема господара", јесте наша народна пословица, којом се исказује потпуност хијерархије у свету на чијем врху седи Бог. Млађи имају да слушају старешину без објашњења јер наш нар*од има обичај да каж е:„У млађега погсвора нема", или: „Што цар рече то се не поговара". Наш народ сматра да је остављање млађима да они одлучују, велика погрешка. „Реп глави пе заповиједа", каже наша народна пословица. Нашем народу је непознат демократски појам старешине, који треба да пребројаза мишљења својих млађих па да поступи онако како већина буде одлучила. Он не зна за одлучивање гласањем, али зна за потребу да старешина саслуша сва мишљења па сам одлучи које је најбоље. „Свачију слушај а своју сматрај", вели наша народна пословица. При томе не вреди свакога ни саслушати јер свачији савет или мишљење није ни вредно. Отуда пословица: „Ко свакога слуша зло чини; а ко никог не слуша још. горе". Нити вреди дакле свакога слушати нити никога. Због тога старешина мора сам да вреди те да ссби и у томе најбољу меру нађе. Јер наш народ не сматра да се дужност старешине може неким шаблонима регулисати па да свако може на старешинском месту ову дужнсст и добро да врши. Старешински положај није, за наш народ место части и сласти, већ тешка дужност. Зато наш народ каже: „Већа глава више главобоље". На мањем положају човек има и мање брига. Српски народ има једну реч а то је домаћин, који је изванредан социолошки појам. Домаћин није само отац породице, нити господар заједнице, нити само имућан чозек већ све то у исти мах и нешто још више, а то је брижник заједнице коју води. Наш народ не зна за демократско схватање да се старешински положај даје људима као нека награда, нити пак да тај положај уопште може и сме бити извор неког уживања. Домаћински и старешински положај уопште је више брига и више старање за заједницу него