Prosvetni glasnik

т г у/' ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

УРЕДНИК: Д-р ФИЛИП МЕДИЋ

ИЗДАВАЧ:

ВЕЛИБОР ЈОНИЋ,

ПРОФЕСОР УНИЗЕРЗИТЕТА

МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ

Бр. 1—2

ЈАНУАР—ФЕБРУАР 1943 ГОДИНА 1\Х

ОСНОВИИ ПРОБЛЕМИ НАШЕ ПРОСВЕТЕ

На први погдед изгледа да је просвета као култура напор и остварење свечовечанског духа. Она то у крајњој линији и јесте. Али човечанство се без појединих народа не може ни замислити. Тако ни свечовечанска култура без народних културних организама. Човечанство без народа је апстракција, фикција. Човечанство и народ стоје међусобно у односу узајамног прожимања. У свим значајнијим прилозима свеопштем културном телу разазнајемо јасно народно-стваралачку типику. Дела великана, ма на ком кудтурном пољу, носе изразито национално обележје. Појединци никада не стварају ван оквира свог народа и његовог самониклог духовног карактера. Народни дух испољава своју културну вољу кроз изабране личности стављајући ка њихове објективације своје вечите сигнатуре. То бар важи за самосталко, оригинално стваралаштво. Хтели или не, народ се према иманентној логици ствари може учланити у свечовечаиски културни склоп само — кроз себе; као што, с друге стране, култура васељенска и није друго него духовно-органска импликација народно-културних ликоза. Где народ нема самосвојне духовне физкогномије, ту народ и ие постоји. Управо, он постоји, али као вегетативни принцип. Заиста је Хегел имао право својим тврђењем, да се са гашењем духовног принципа народа гаси и он сам,- Народ силази са позорнице света Просветни гласник бр. 1—2 1

I УВОД 1) ПРОСВЕТА КАО ОПШТЕ ЉУДСКИ ПРОБЛЕМ