Prosvetni glasnik

1

114

Просветии гласнвк

вози на таљигама. Дубоко срастао са народом, близак селу и сељаку, волео је топлом и искреном љубављу све што је народно и био је срећан, гледајући пред собом Вожда, народне старешине и народну војску. То је била последња радост у Доситејевом животу, који се нагло ближио своме крају. И најзад, на Велики четвртак 1811, предао је свој велики дух стари, уморни Доситеј који је, до свога последњег часа, несебично служио своме народу. Вест о Доситејевој смрти одмах се разнела по Београду, целој Србији и даље, по читавом Словенском Југу. Један од добро обавештених савременика, Лазар Арсенијевић-Баталака, казује да је Доситејева смрт најдубље ганула самога Карађорђа, који је „неутешан остао". Погребу су присуствовали сви народни главари и саветници, старешине и војводе, на челу са Карађорђем. Погреб је обављен врло свечано, служио је сам митрополит са неколико епископа и великим бројем свештеника, а посмртни остаци Доситејеви сахрањени су у порти Саборне цркве, Доситејева смрт инспирисала је многе наше песнике. Сарајлија је испевао познату песму „Нечувеност", а Лукијан Мушицки чувену оду „Сени Доситеја Обрадовића", у којој са дубоким пијететом слави „сребровласнога, милог Обрадовића", који је уснуо вечним сном праведника „у Бјелом Граду, новом позоришчу мишица српских", поносној престоници обиовљене Србије. Са себи својственом смиреношћу и одуховљеном религиозношћу певао је Мушицки светлој сени иеумрлог просветитеља: Почив.ај тихо, душе чисти, С крепким духови храбрих отцев, Поводом Доситејеве смрти изишао је читав низ дирљивих некролога у нашој и страној штампи. Један од најлепших написао је знаменити слависта Јериеј Бартоломеј Копктар, који је већ раније, у два маха, са особитим разумевањем расправљао о Доситеју у угледним немачким часописима. Одајући дужно и заслужено признање великом народном просветитељу и првом српском модерном књижевнику, Копитар упоређује Доситеја са Платоном и Анахарзисом, наслућујући захвалност потомства: „А кад једном српска књижевност буде у свом пуном цвету, Обрадовкћ ће се вазда захвално славити као њен први покретач.,.