Prosvetni glasnik

120

Просветни гласник

питни дух, којим ће се позитивно и благотворно утицати и на школско друштво — другарство. Начини поступања са школском заједницом двојаки су: облагорођавање природе једне школске средине и стварање што ближих, тешњих и интимнијих односа између наставника и ученика. Ова два начина не искључују се, већ су у тесној вези и узајамној зависности. Од тога, колико је заједница благородна, зависи и њена приступачност даљим наставничким васпитним настојавањима. Исто тако, кад се наставници приближе ученицима, доприносећи формирању школског духа и кад то осете и виде ученици, онда и они најупорнији постају вредни сарадници и васпитаници. И тако у школској заједници почну ницати добри обичаји, добре навике, које се предају у аманет наредним генерацијама из године у годину. Овим се знатно олакшава труд наставника, који се сада лакше може да посвети разради детаља у општем систему васпитања, као и појединачном утицању на ученике. Има педагога који сматрају да је неопходно потребно завладати својим ученицима, путем застрашивања и силом, да би на њихова убеђења и њихове навике могли утицати. Такви педагози себе увек постављају на висок подиум испред васпитаника, желећи да у њима ученици виде само громовника а никако човекаваспитача, старијег друга. Тачно је, да је у дечијој природи покоравати се јачем. Али, баш зато, не треба мешати послушност и потчињеност. Послушност је израз поштовања, а потчињеност је последица страха, духовне заосталости и тортуре. Погрешно веровање да се дечја послушност буди страхом, доводи многе наставнике — васпитаче у опасну заблуду при опхођењу и поступању са децом и њиховом школском заједницом. Такав васггатач, без икаквог устручавања, без нарочитог размишљања, брзо и смело решава „васпитне проблеме" свога васпитачког пословања: „неколико удараца прутом више и васпитни је посао свршен" 1 ) Правилно, схваћајући циљ свога позива, наставник неће увести међу своје ученике сурову и строгу потчињеност путем претњи, заповести и наредби, већ солидну и трајну моралну пот-

*) КеНпег ^огепг (1881—1892) — »2иг РасЈа&огЈк с!ег 5сћи1е«.