Prosvetni glasnik
ш
Просветви гласвик
Десило се да су баш стгрије генерације, које су чах и штамиале своје радове у „Побратимству", биле политички оријеитоване као и професори-либерали, и стога се сад међу новом омладином стварало гледиште да је сав рад тих људи несавремен, неслободоуман и супротан идеалима младог света. Отуда се и у „Побратимству" на редовним састанцима — а они су држани готово сваке недеље пре подне у једној учионици на првом спрату десног крила зграде (дан. геолошки музеј) — у дискусијама поред осталог готово стално симпатички изјашњавало о извесним социјалистичким идејама, изјављивала жеља да омладина добије напредне идеале, да њен будући часопис буде орган слободоумља а не као ранији итд. А идеја о евентуалном часогшсу, о публикацији књижевних радова итд. и била је најчешће предмет дискусија на друштвеним састанцима. У ствари часопис се не би ни могао покренути, јер за то нити је у том тренутку било преданих и довољно вичних уредника нити каквих озбиљнијих књижевних радова. Нама је данас немогућно дати овде неку потпунију листу чланака, махом преведених, песама или приповедака, па и неких критичарских огледа, читаних на тим друштвеним седницама за прве две године нашега учешћа у овом друштву. Сећамо се само да се већ и прве године на трибини појављивао наш друг, Анд. Гавриловић, студент историско-филолошког отсека, читајући кеке своје песме и неке приповетке, које су после изазивале подељена мишљења осталих; затим готово исти жанр књижевни обрађивао је такође прве године и Алкиб. Нушић, који ес од тада све чешће почео и сам назизати Бранислав, мада смо му ми остали за све време школовања доцније, задржали само диминутив „Алко". Из науке, и то из природних наука, било је такође неколико преведених чланака извесних немачких или француских научника, и од њих су нам остали у сећању неки природњачки реферат Љ. Давидовића и један или два чланка, која је из Е. Хекелове Антропогеније преводио наш нешто старији друг из крагујевачке гимназије, Светол. Марковић. Мало већу сензацију произвео је тако и наш старији друг Богд. Поповић, својом „оригиналном" студијом о Бомаршеу, која је била повод доста бурној дискусији на неколиким седницама и напосдетку ипак симпатично примљена.