Prosvetni glasnik

170

Просветни гласник

братимства" биле су тако врло подесан форум за формирање будЈгћег адвоката и јавног човека . . . Ово учешће у „Побратимству" упућивало је поред осталог многе од нас и на Народну библиотеку. Ми ско, додуше, у њену читаоницу улазили и иначе, тражећи у њој покоје веће дело из наука које смо били почели слушати. Међутим, нови хоризонти, политичка и социјална питања, која су ма г површно или узгредице сад стала у поменутим дискусијама привлачити пажњу и нас, млађих чланова, побуђивали су кас да се окренемо и другој литератури. Отуда смо ми сад ревносно прелиставали и читали и наше старије политичке и друге листове, које за време гимназиског школовања нисмо били ни видели. Тај је случај био, на пр., нарочито с ранијим социјалистичким и радикалним листовима: ^Ослобођењем, Гласом јавности, па после и с Радником итд., мада нисмо превиђали ни консервативни Видовдан ни либералски Исток. па ни органе осталих политичких група после 1880. год. Новосадска Стража, као и неки други књижевни листови радикалног правца (Рад итд.), а особито чланци тада већ покојиог Светоз. Марковића, били су врло тражена лектира готово свих нас који смо тако стварали свој поглед на свет у духу напреднијег покрета тадање Србије. Један догађај у нашој средини 1884. године скренуо је пажњу многих од нас и на једну другу страну. Иницијативом нашег старијег друга и члана „Побратимства", Светолика Радовановића, који је тада био студенат треће године и још израније музички школован (свирао је у флауту и на клавиру), пала је међу нас идеја о образовању академског певачког и музичког друштва. Радовановићеви другови, нарочито Богдан Поповић, који је такође био врло музикалан, као и још неки други, нарочито млађи, такође врло музикални чланови (Светолик Марковић, Милив. Ћирић нтд.), који су извесну музичку спрему донели још из гимназије, прихватили су ту идеју и друштво је убрзо затим било н основано. Омладина увек воли песму и музику; ако се човек неће бавити тим у младости, онда кад ће? И зар није већ одавно речено да је смисао за музику шесто човеково чуло? Тако је и писац ових успомена, одушевљен идејом, био међу онима који еу ствар прихватили, потписали молбу за оснивање друштва н постали уједно његови чланови оснивачи. Ректорат