Prosvetni glasnik

172

Просветет гиасник

пренела била и у Просветни савет, у коме је готово једино Јов. Жујовић енергич.чо комбатирао идеје Туромана и намеру извесних класичара да С2 у средаћешколској настави још јаче истакне класичарска осноса. Мислимо да се у то Ереме кго браниоци класичке наставе појављизала у јавности и гимназијски професори Кузман Паштровић к Спира Калкк (овај последњи и с нарочитом брошуром). Стојећи Еећ под утиском познатог дела X. Спенсера О васпитању, умном, моралном и физичком, као и списа Т. Хекслија Човеков положај у природи, затим Васпитање п природке науке истог писца, које смо и раније читали, ми смо се у то доба све више упознавали с нзвесном философско-педагошком литературом, из које су нам пажњу привлачила нарочита дела А. Бена, В. Вунта па и Хербарта итд.; на њих је писцу још раније унеколико указивао и проф. Љ. Недић. Тако смо, сад, иарочито још спријатељени с чланцима Светсз. Мзрковића о готозо нстом питању у Летопису, развијали у поменутој студији у нашем друштву погледе који су одговарали капреднијим идејама већине чланова и у дискусији иза тога наишли на опште прихватање. Чланак је доцније угледао сзета у Просзет. Гласннку (за 1386/87) 1 ), чији је уредник (Жиз. Симић) и његовои документацијом, како нам је доцније причао, сузбијао у Министарству просвете и Просвет. савету „класичарску најезду" тога доба. Наше све дубље упознавање философске литературе, при чему се писац ипак Само повремеко и пригодом бавио и хемискоминералошким лабораториским радом, нашло је израза наредне године у још једном нашем студентском књижевном раду. То је била студија: Мисли о етничкој пспхологији, чији смо један одломак под другим натписом читали опет на једној седници „Побратимства". Целу студију читао је писац убрзо после тога на једној студентској забави, приређекој у почетку фебруара 1887 у кафани „Код Скупштине" као „књижевно вече". Забава је била приређена у циљу прибављања путних трошкова за одлазак једног нашег млађег пријатеља и друга из учитељске школе (Мила Павловића) на педагошке студије у Немачку. Као што се види, чланови „Побратимства" су се и тим бавили. На том књи-

*) Прештампан и нешго мало скраћен, чланак се налази и у нашем делу 0 иастави и образовању. I. Беогр. 1913.