Prosvetni glasnik

Т74

Просветни гласник

прилика и „Побратимство" готово и нехотице уплело у тада не мало заоштрену борбу две струје „Фонда за потпомагање сиро* машних великошколаца", коме је претседник био Љуб. Јовановић. Међу опонентима Јовановићевим истицали су се нарочито правници Марко Трифковић, Мих, Мартинац, Ј. Тодоровић н др. Сарађујући с нама у „Побратимству", они су тако били увукли и многе од нас у ту, иначе јалову борбу. Ривалност између „Побратимства" и „Фонда", која је тако настала, ишла је дотле да је на пр. „Побратимство" почетком марта приредило и засебну великошколску забаву у једном већем београдском локалу „у корист своје књижнице" и одредило претседника, мене и Бр. Нушића као чланове депутације, која ће на забаву позвати и — краљицу Наталију! Она је сматрана у нашим кру^овима за врло наклоњену омладини. Иницијатор предлога за сву ту радњу био је наш нераздвојни друг, Нушић. Депутација је ишла у Двор, била лепо примљена од Краљице, видела и младог Краљевића с његовим гувернером и на првој седници друштва после забаве саопштила да је Краљица поклонила дружини. преко депутације знатну количину француских књига из лепе, а и друге књижевности. Дела из те књижевности је, како нзм је на пријему изјавила, и она сама волела и радо читала. Иначе, дабогме, на забаву није могла доћи. Распра у „Фонду" свршила се готово у исто доба кад се и писац ових успомена примио за нретседника „Побратимства". У књижевном одбору мене је заменио Ј. Цвијић, тада студент треће године. Претседник „Фонда" постао је наш друг правник четврте године, М. Трифковић. Наш интимни -^радник у оба Друштва био је још нарочито Бр. Нушић. Међутим крај школске године ве^ се приближавао и ми :мо се морали не само бринути о својим ^епитима већ и спремати земљиште да новој геиерацији осТ о . јимо у наслеђе бар дужност да рад у „Побратимству" настави и усаврши. Иаш напор већ је био завршен и Велика школа за нас је већ затварала врата. Наше формирање у овом просветном храму било је већ запечаћено. И кад смо јуна 1887. оставили клупе ове школе и готово сви пошли у службу држави и народу, понели смо у живот не само ону стручну и општу спрему коју нам је Вел. школа дала, већ и сав дужни респект према њој и њеним омладинским установама, ва