Prosvetni glasnik

Поводом стогодишњице смрти ктегање % >убнце Г85 ■" д 1 1 1 ■ Милости вручен с најдубљим високопочитанием пребивам Ваше Сзетлости покорнејши слуга. у Иовом Саду 20 маја 1843. Јаков Живановић У част кнегиње Љубице новосађанин Данило Младеновић, „заклети адвокат уигарски и списатељ", по одобрењу кнеза Милоша „сложио" је једну пригодну сликовану песму, која је сачувана у рукопису међу осталим хартијама о њеној смрти. То су стихови за које каже Живановић у писму кнезу Милошу да су „на ову жалост сочињени". Песма се зове: „Плач на гробу њене светлос-ти књегиње Љубице М. Обреновић од свију за њом тужећиј Србаља", и у целини гласи: и О' да чудна с' судбо овог свјета, Едном с' добра, другом си проклета; Разгњевила зар си срце тако, Да немило Србе казниш јако. Зашт' нам Мајку не поштеди благу? Зашт' смрт од Ње не одагна к врагу? Зашт' јој живот не остави дуги, Да са њоме олакшамо туги, Да нас гледа, совјетује, учи, Зашт' јој земљи ладно тјело вручи? Плачи Србе, плачи и јаучи! Менториду смрт од нас изкључи, Коју рађа вјековита мати; Судбо! Судбо! што јој дан украти? I С' Богом душо преблажена нами, С' Богом! кријеш ах! лице у тами; С' Богом Мати! син се прашта смјерни, Миле кћери и сви Срби вјерни, Коино Ти скупа једно желе, Једно желе, и овако веле: „Нек' Те Вишњн Бог за труд награди, Нек' Ти души неба место сгради, Гдје ћеш вјечно гледат' Бога лице Слушат' дивне анђела пјесмице! I—" Као особити поштовалац дома Обреновића, ау; ор овога „Плача" ематрао је за своју патриотску дужност да и на овај