Prosvetni glasnik

Писмени састави основне наставе у светлости старе и нове дидактике 197

ђује настава писмених састава своди се једиио на ирелисивање чланака из читанчице и гдегде на диктат и то у III и IV разреду. Наставетик изабере и по форми и садржини неку тему, без обзира колико је иста везана зг. доживљаје његових ученика, зада је и настоји да се иста обради. Када је ученици напишу покупи вежбанке и понекад исправи грешке и оцени ученички писмени састав. Многи уопште не исправљају грешке нити дају ма каква упутства за обраду истих, Уствари у већини случајева вежбанке служе само за вежбање писања а не и за вежбање писменог изражавања мисли. Да ли тема одговара душ&вном развитку, искуству и доживљајима ученика, мало ко води рачуна. Да ли ће ученици увидети и разумети грешке у писменим саставима, када их учитељ исправи без суделовања ученика, ни о томе нико не мисли. На овај начин обрађивани писмени састави неће успети да побуде код учекика интерес и радост за писмено изражавање својих осећања и стеченог знања и искуства другима. Ученици немају ни читалаца ни слушалаца којима ће путем теме да саопштавају своје знање, искуство и доживљаје, сем учитеља који немилосрдно прецрта црвеним мастилом сву вежбанку и тако убије и оно мало воље код ученика за писмено изражавање својих мисли путем писања. Стара •— традиционална — дидактика у погледу писмених састава спутавала је ученичку активност, индивидуалност и самосталност писменог саопштавања. Ученичка духовна активност у настави писмених састава сводила се искључиво на преписивање неког чланка, писање од стране учитеља диктиране неке причице, препричавање басне или обраду теме задане од учитеља. Као што се види, овде не може бити речи о стилу, о самосталном писменом изражавању учениковом, већ се све своди на шематско и принулко вежбање писања код ученика па к то у недовољиој мери. Из наведеног се види да обраду писмених састава треба прилагодити савременим социјалним и животним потребама заједнице. Један од нооилаца идеје радне школе рекао је још пре пола века: „Неупоредиво више него досада мора се писати у школи. У нашим се школама сувише много говори а сувише мало пише." Зар је бољи случај и данас у нашој основној школи? Хтели или 6е, морамо признати да се у нашим школама сразмерно врло мало пише а да је н сувише развијен вербализам. Много се полаже на