Prosvetni glasnik

: Дом т шхаш

ћ Јфужила нм врло много поуке у погледу чувања деце од опаких заразних болести шарлаха и дифтерије, које у школама често узимају и епидемички карактер; у VI женској гимназији говорено је о раду са целим разредом и оцењивању ученика у вези с тим. На овим састанцима ђачки родитељи пружају школи драгоцене податке о томе под каквим приликама њихова деца раде, уче, ваопитавају се; какве утицаје трпе на улици и на дому; покаткад пак, неки ђачки родитељ — стручњак (лекар, социолог) расправља неку тему од општег значаја. Наставници пак објашњавају ђачким родитељима механизам школе, њен дух, њене законе, њен циљ и све оно што ђачке родитеље интересује, а што они не знају. Овде ћемо додирнути нека питања која ђачке родитеље целе наше земље морају да занимају, а о којима, бар један добар део, није довољно обавештен; та ћемо питања мало овде да осветлимо. Наиме, говорићемо о: националном васпитању ђака, које је у ово време врло важно, поред тога што се већ и 1 члан Закона о средњим школама о њим бави; о оцењивању ученика и раду са целим разредом; о одевању ученика, а нарочито ученица и њиховој спољашности у школи и на улици; о кажњавању ђака када се греше о школски ред и дисциплинска правила; и најзад, о томе: шта ђачки родитељи треба да говоре пред својом децом о школи, а шта не смеју. — Има, уосталом, велик број питања која би требало овако, јавно, претрест!?, али нам не допушта време да их сада све исцрпемо. 1) Национално васпитање ђака треба да заузме једно од Ирвих места у раду школе и дома на одгајивању ђака, и то стога што се томе националном васпитању супротставља једна нова идеологија која веома разорно делује на патриотски дух и одгој у националноМ правцу наших ђака. Та идеологија иде за тим да од ђака националца створи — интернационалца; управо, да у ђачке појмове о национализму унесе једну пометњу, забуну, која је утолико опаснија што је уперена на мЛаде ђачке духове, који су пријемчиви за све што је ново, па ма то ново и не било добро и тачно. Та идеологија, да би што потпуније успела код ђака, препоручује им: непоштовање вере — Бога, непоштовање родитеља (што нарочито треба да забрине ђачке родитеље) и учитеља, тих ауторитета који би ђака требало и могли да воде правилним путем кроз живот; наводи их на пут слободне љубави, Просветни гласвик бр. 5—6 §