Prosvetni glasnik

212

Просветни гласкнк

чија су седишта остала ван граница данашње Србије, Прва мера која је у том погледу учињена била је одлука Савета комесара, по којој се наставно и друго особље Филозофског факултета у Скопљу, Правног факултета у Суботици и Пољопривредног факултета у Сарајеву додељуЈе на рад одговарајућим факултетима Београдског универзитета. Затим се приступило пензионисању и редукцији чиновника према одлуци С.авета комесара бр. 950/1. После извршених претходних хитних послова, које су нам наметнулв нередовне и несређене прилике првих дана после слома, приступило се новој организацији високих школа и, нарочито, Београдског универзитета, те српске највеће просветне установе за изграђивање наше националне културе. Рад на овоме послу заузео је највише времена овоме отсеку. Он и данас претставља највећу његову бригу и старање. По основној замисли, живот и рад свих наших научних установа треба прилагодити не само приликама у коЈима се наша земља налази, него и насушним потребама српскога народа и његове будућности. Стога је убрзо отпочео интензиван рад на изради Основне уредбе о Универзитету, која је ступила на снагу 21 новембра 1941 године. По њој је стављено на расположење Министарству просвете све наставно и друго особље Београдског универзитета, Економско-комерцијалне високе школе и Више педагошке школе у Београду. Затим су израђене уредбе о ликвидацији Економскокомерцијалне високе школе и Више педагошке школе. Оне су припојене Правном, односно Филозофском факултету као отсеци. Основна уредба поставила је главне линије ва којима се имала да изради Општа уредба о Универзитету. Изради Опште уредбе приступило се одмах затим, и она је 27 фебруара 1942 године ступила на снагу. Она садржи прописе о раду универзитетсккх и факултетских органа и са Основном уредбом чини подлогу за реоргаиизацију целокупног Београдског универзитета. Обе ове уредбе донеле су многе корисне новине које ће несумњиво у примени уродити добрим плодом. Неке ћемо од њих да поменемо. Одавно се осећала потреба да се на Универзитету издвоји администрација од научног рада. Сада је то учињеио. Поред ректорског звања установљено је и звање административног директора. Њихове дужностџ су тачно одређене. Ректор претставља Универзитет као наставну и научну установу, а директор у административном погледу и у правним односима. Београдски Универзитет по новим уредбама има шест факултета: Фнлозофски, Правни, Теолошки, Медицински, Технички и Пољопривредни. Факултети се деле на отсеке. Тако, на пример, Филозофски факултет има три отсека: филолошко-историски, математичко - природњачки и филозофскопедагошки. У овај последњи отсек утопила се Виша педагошка школа. Правни факултет добија сада поред правиог и економски отсек који је поетао од бнвше Економско-комерцијалне високе школе. Медицински факултет поред медицинског и фармацеутског отсека има сала и ветеринарски отсек који је раније био засебан факултет. Технички факултет од старих о-тсека задржао је грађевински, машинско-електротехнички, архитектонски