Prosvetni glasnik

214

Просветии гласнгас

завршене. Пошто су факултетски савети и Универзитетски сенат завршили са избором наставног и помоћног особља и даставили своје предлоге Миенстарству, приступило се проучавању тога материјада и распореду особља у духу Основне и Опште уредбе. Овај обиман посао — доношење оддука о преузимању, отпуштању, пензионисању и додељивању другим установама универзитетских наставника — који се дуго времена већ обавља, приводи се сада крају. Да би омогућило и у данашњим приликама наставни рад у високим школама, Министарство је издејстзовало од Управног штаба Војног заповедника у Србији одобрење да се могу обавити завршни (дипломски) испити у јуну 1941 год. у Ехономско-комерцијалној високој школи, Вишо] педагошкој школи, на Медицинском, Техничком и Пољопривредном факудтету и природњачко-математичком отсеку Филозофског факултета Београдског универзитета. У октобру 1942 и фебруару 1943 године одржани су завршни дипломски испитн на свима факултетима. У овоме правцу настојања Министарства просвете и вера продужена су и даље. И не без успеха. У Академији ликовних уметиости, Средњод музичкој школи и Музичкој академији настава се редовно обавља од маја 1941 године. Потпуно активирање наставе у пуном обиму на свима факудтетима Универзитета још није могуће. Са друге стране у нашем јавном Јкивоту, у многим пословима везаним за обнову земље осећа се оскудпца у стручњацима. Да би се у том погледу стање побољшало и да би се слушаоцима последњих година студија пружила могућност да заврше школовзње и да се ставе у службу српскоме народу, спремљена је Уредба о привременој скраћеној пастави на Универзитету. Она предвиђа атварање нарочитих тгчајева на појединим факудтетима, помоћу коЈих ће се интензивном наставом за неколико месеци постићи оно што у нармалним пршшкама пружа редовна настава. Организацијом овкх течајева не дира се у основне принципе прописане Основном и Општом уредбом о Универзитету који се и даље постесено уводе у живот. 2) Отсек за духовну културу После пропасти ЈугославиЈе био је скоро цеа наш културни живот паралнсан. Искрсла је серија задатака који су налагали да се тај живот обнови, нормализуЈе и упути новим правцем према потребама српског народа. Ови задаци испуњени су углавном — неки потпуно, неки делимично — тако да скоро ниједна компонента наше кародне културе није остала ван плана. Онде где се у свеиу није успело постављени су основи за будући рад. Уметнички живот наш, после дугих настојања, обновљен је отварањем Изложбе српских уметника у Уметничком павиљону јз'на месеца прошле године. Ову излсжбу организовало је Министарство просвете. Под његовим надзором настављено је са даљим приређивањем уметничких изложби. Изложба сликара из заробљеништва, затворена првих дана маја ове године, претставља редак моралан успех. Она показује несаломљиву снагу нашег