Prosvetni glasnik

Белешке

221

4) Отсек за васпитање народа Одмах по сређивању унутрашњих прилика у земљи Министарство је отпочело са просветно-културном акцијом у народу, свесно да је само снажним радом могуће извршити моралну обнову нашег народа. На првом месту поведена је најенергичнија борба против неписмености. Пошто је ранија акција на сузбијању неписмености путем плаћених аналфабетских течајева у грађанству и војсци била неефикасна, приступило се темељној реорганизадији рада на народном просвећивању. У складу са Законом о народним школама народно просвећивање стављено је у задатак народних школа. При свима народним школама основани су отсеци за народно просвећивање са циљем да окупе све просветне снаге на терену. Иаређено је да се у свима школама одмах организују аналфабетски течајеви, а кад основна писменост буде постигнута да се продужи рад са просветним течајевима. Ови течајеви треба да постану главни расадници здраве просвете и националне свести. Поред основне писмености, они треба да упознају народ са нашом земљом и нашом прошлошћу, да га кроз народну песму и умотворине приведу књизи и да му пруже нова практична знања и поуке из пољопривреде, хигијене и задругарства. У овом смислу израђени су Правилник о аналфабетским и просветним течајевима и Наставни план и програм аналфабетских течајева. Сем тога спремљен је пројекат Уредбе о сузбијању неписмености који предвиђа обавезно похађање аналфабетских течајева у свима народним школама. Да би се једном стечена писменост могла трајно одржати, при свима отсецима .за народно просвећивање основане су народне кжижнице и читаонице. Оне треба да постану огњишта народне културе и новог надионалног духа. Преко њих се српском сељаку пружа здрава књига и корисна разонода која треба да га отстрани од штетне беспослице и кафанских порока. Око њих треба да се прикупе сзе остале културно-просветне акције:предаван>а и течајеви, часови читања, филмска приказивања, позоришне претставе и приредбе, здравствене и пољопривредне изложбе и слично. Цео овај посао заснован је на пропискма које је Министарство издало. То су, између осталог, Правилник о организацији народних књижница и читаоница отсека за народно просвећивање, Упутство за рад књижница у народним књижницама и Правилник о покретној библиотеци Министарства просвете. Са административним преуређењем земље на округе, а да би се рад на широком народном просвећивању што јаче повезао, указала се потреба да се при окружним начелствима оснују окружни одбори за народно просвећивање. Њихов је задатак да окупе и повежу све интелектуалне снаге у народу које могу да раде на целокупном просветном и културно- националном васпитању народа у округу. У истом циљу, да би се интелектуалне снаге у народу што боље искористиле, основани су срески одбори за народно просвећивање. Ови одбори развили су врло живу делатност у народу. Њихови претставници у предавањима на јавним месним скуповима упућују народ на ред и рад и указују »а благодети просвећиваша. Просветни гласник бр. 5—6 6