Prosvetni glasnik

800

Просветаи гласник

савременим. ... Лосле битке код Јене н Ауерштета Пруску преплављује непријатељ. Ево шта у једном селу саЕетујг спахинида сељацима који се спремају да „покажу" Французима: „Међу вама има доста ислуженнх војника који знају како иепријатељ поступа са мародерима који пуцају из засгда... Сахривајте своје ствари, закопавајте што хоћете, само се никад не противите." И сељаци су остали мирни и — чекали. — Историска збивања у овом роману остају сгмо позадина и оквир за интамну ксторију једне мајке и једног детета, нсторију једиог срећког детета, али не у баналном смислу те р^чи, већ срећног ка херојски начин, за који је срећа наклсност људи и милост богова. Чудна масао, управо убеђење Ине Зајдел лежи у основи романа: „да од срца жељеко н са чежњом ихлчекизано дете мсра доћи на свет са јачим жизотним кагоиима к за судбину способније него дете случајно зачето и дочекано са потајним уздасима." Има и уметника који сазревају лагано а нису нестрпљиви, не чепркају по своме таленту, већ мирно чекају да се он раззије. Такав је био Курт Клуге, лизац, схулптср и песних (умро 1940). Он је почео да пише доцкан, али одмах добро. Његоз роман Господин Кортии освојко је на пречац читаоце, а писцу одмах дао место које му припада: међу најбољима. Клугеа одликује мудро прокицање у зкквотке проблеме, мајсторско причање и одличан стил. Све ове особине заступљене су у пуној мери и у овом познијем, упразо последњем већем делу Клугеозом, Чаробној виолини (1940). Тема као да је узгта од Ајхендорфа, пуна је музике и романтике, и по њој би се рекло да је роман далеко од стзарности, али је приказивање реалистично и цео оквир узет из данашњице: стварни и сазремени су типовн и слика немачке палакке у којој се узек нађе по нек« сиромашак који нема много заједничхог са сзојии временом, јер рачуна са Еечним вредностима. Чаробна виолина је грацнозно и са хумором испричана историја једне музичке пасије, крађе једне Страдизаријеве виолине и, паралелно с тим, историја једне наивне љубави. Грађа би кре била за нозелу; али Клуге прича тако добро, лако и паметно да се ке пркмећује недостатак матеркјала. Иако човек унапред наслућује, уаразо зка ц;та ће се догодити, чита роман са сталним ннтересовањем и ужизањем, а то је кајбољи знак његове уметничке вредности. Ма да је Немачка претежио кндустриска земља, а то значи земља великих градова, још сд натурализма постоји у књижезности реахција на третирање искључиво великоварошких кроблема, као што је то био случај код писаца онага па и доцнијнх времена. Тако је касупрот књижевкости асфалта и фабрике стварана књижевност седа и родке груде. Тај сеоски роман ужива последњих годика нарочите симпатије. Међутим, данас то више нису изразито завичајни ромаки, пошто сг у њима додирују и друга социјални проблеми, иако СУ писци изразиги анти-зеликоварошани. Тзкеи су међу савременим књижевницима Гризе и Вагерл, први претставник протестантеког севера, други католичког југа. Фридрих Гризе је Мзхленбуржанин, мрачгн и јак. Његово причање је тромо и тегако, али некако старозаветно снажно. Он прича лагано и без