Prosvetni glasnik

402

Просветни гласник

тога да ли ће и колико партије на власти и њихови утицај«и људи моћи да делују на администрацију, привреду и друге чиниоце. И село и град, и организација стручна и друштвена, и остале силе у српском друшгву тражиле су ослонац у политичким људима и њиховим партијама. Једна огромна зависност нашег човека од политичких партија које су стајале над њим, зависност од свег несигурног, пролазног и коњунктурног што су те партије доносиле собом, карактерише живот Срба у Југославији. Чини се да стварну меру те зависности нисмо сагледали све до слома, тј. до онога тренутка кад је тај политички средишњи мотор нашег живота ишчезао. Политичке. партије, њихове фракције, остаци, отпаци и комбинати су код нас водили државу, њену спољну политику, њену просвету, њене финансије, економију, здравствено и техничко уређење. Администрација је, врло бројна по особљу и врло гломазна по духу отправљања послова, додуше била ту, а закони су формално рекли како би требало огромне послове народних потреба да посвршава и како о њима да се брине. Али та администрација није била самосвојна, него је била израз и експозитура политичких странака. Ако су политички утицаји желели, она је постајала још тромија но по природи ствари, била је колебљива, могла се претворити у шикану и,у тешко одуговлачење послова. Тако је то могло да буде и онда када то није захтевала партија на власти али је то можда тражила партија која је имала вероватно да дође на власт. Људи у администрацији су били великим делом политички заинтересовани људи. Виши чиновници који су кретали или заустављали ток администрације, били су или експонирани за ову или ону партију, или су спекулисада са партиским утицајима са становишта свога личног одржања. А нижи чиновници су се на тим примерима „талентовшЈо" васпитавали за будућност. Истина, закони су били ту, и апарат административни је у начелу и код на-с имао само да примењуј*е законе. Али ту баш и јесте најболнија тачка: законе су доносизе политичке партије, а оне нису биле израз српоког погледа ва евет, ни сигурне српске оријентације у свету него претежш израз невољног политичко-племенског компромиса на којем је почивала Југославија. Зато су закони често, услед политичких утицаја на њихову примену, остали мртво слово на