Prosvetni glasnik
414
Просветни гласник
рити омладини од VII разреда средњих школа навише и на националном курсу Универзитета. Омладина има смисла за концепцију дрл<аве као радне организације и за друштвене односе као односе преузетих дужности и одговорности; она нема смисла за фразе и партиске програме и хвала Богу што га нема. Зашто се том омладинцу, у зрелијим годинама, пред универзитет и на универзитету, не би говорило читаву годину или две о ових 200 великих српских послова, о њиховој организацији и њиховом стању? Зар не би на тај начин многи наш омладинац нашао лакше , не само свој позив него и пут на своје место у друштву? Кад може да зна толике ствари од пресека биљке до космографије, зар није дубоко потребно да се упозна са конструкцијом која треба да подигне његову земљу и његов народ до успона снажне заједнице? Тек онда бисмо могли од њега успешније да тражимо да он буде онај тип који је за ову конструкцију дорастао. И да кажем на крају какав је то тип српског човека који би нам био потребан за ту конструкцију: то је онај човек 1) који свој лични живот у првом реду замишља и проводи као део нарсдног живота, а не само као приватни живот једитее; 2) који тачно зна ко су му сваковремени или повремени народни непријатељи и своју снагу непрекидно управља на то да би их сузбио не само кад изузетне прилике захтевају ратом, него непрекидном организацијом у миру; 3) који непрестано живи будан и спреМан због опасности које његов народ окружују или изнутра прете његовом духу и здрављу; 4) који овој дом гради и породицу подиже и штити у циљу подизања српске заједнице а себе и децу навикава да и у добру б$ду са малим задовољни; 5) који свесно спречава немужевно васпитање српског мушкарца и труди се да живот српске жене добије опет облике патријархалне чистоте и чедности; 6) који свуда сарађује са управом државе, помаже духовни правац народног васпитања и даје пример радног и солидарног српског живота; 7) који се јавним пословима под личном одговорношћу почиње бавити тек онда кад је своје личне способности усавршио