Prosvetni glasnik

16

Просветни гласник

нас живе, па ми једни за друге не морамо више да радимо и да живимо. Морамо се ослободити помисли да нам нашу снагу могу врагити, наше нагоне самоодржања подржати, наше услове за културу на тањиру донети ма какви зелени столови, ма чија милост и ма чија империјална комбинаторика. Ми се тим заваравамо као деца или као слаботиње кад тако мислимо. Само једна страховита збијеност свих са свима, ни једна енергија да не пропадне, ништа да се не утроши улудо, свака неслога да се избегне, сви фронтови унутрашњи да падну, — само то може да нас одржи у светском метежу. Није довољно спасти главе, ако су оне луде, није довољно спасти јединке, ако су оне себичне, ништа од њихове лудости и њихове себичности нема користи заједница Срба. Али спасти своје душе од међусобног непознавања, од међусобне ситне зависти и клеветања, спасти своје душе од малих мисли и малог концепта живота, ужаснути се најпре од раздробљености своје, од расутости, то је почетни корак у обновљену отаџбину младих Срба, управо враћање сваковременој отаџбини Срба. СРПСКИ ПЛАН ЖИВОТА А ако неко пита како треба да изгледа та отаџбина у свом новом духу, одговор није тешко дати. Кажите просто: иста она коју је требало да стварамо и од 1918 навише. Она постоји ако су вредности њеног друштва засноване на раду; ако у том друштву влада једноставан морал нашег српског старешинства и нашег српског домаћинства; ако је то друштво засновано на једнаким дужностима и правима свих Срба; ако је у том поретку човек одговоран нацији у свем свом раду; ако је опредељеност његова живота досмртно и посмртно везана са српском заједницом. Било их је, и баш у редовима просветних људи, али и у другима дабоме, — који су и пре 6 априла радили за такву отаџбину. Ти исти и њима слични спремни су да раде и данас за њу кад она није слободна, и сутра кад она буде слободна. Верујте, само ти који за њу раде, и данас и свагда, само су они њени синови. Оно су друго били паразити и готовани и пре 6 априла, и сад су то, и биће и доцније то. Уосталом, највећи део народа ради за њу. декларисао се за њу. Земљорадник је сав у послу, занатлија исто тако, државни чиновник ма да гладан у великој мери, војник