Prosvetni glasnik

20

Просветни гласник

равске котлине дају толико земљорадничких производа да се они индустриски прерађују у млиновима, пиварама и фабрикама шећера и дувана. Али гајење свиња, које се исхрањују кукурузом, пружа сировине за прераду меса, као што је гајење оваца .у околним планинеким крајевима дало повода да се у два моравска града развије индустрија тканина. У овако пространим и плодним когглинама села су не само честа већ и велика, а нека броје више хиљада становника. Даље су се у велико-моравским котлинама развила по три већа градска насеља — у доњој По;каревац, Смедерево и Свилајнац и у горњој Јагодина, Ћуприја и Параћин. У доњој јужно-моравској котлини леже два града, Лесковац и Алексинац, али и Ниш има за свој значај умногом да захвали јужно-моравској долини. Најзад, у врањској котлини су два • града, Врање и Бујановце. Преко прешевског развођа, које је на висини од 460 м, прелази се из јужно-моравске долине у вардарску. Она се састо|и такође од котгмша међу којима су простракије скопска, тиквешка и солунска, а ање велешка, валандовска и ђевђелиска. Низводно од котлина су клисуре; # од њих су највеће Демир капија испод тиквешке и Циганска клисура испод ђевђелиске котлине. Овим је клисурама такође спроведена железница, док су их ранији путеви избегавали. Као моравске, тако су и вардарске клисуре од слабог привредног значаја и села су у њима ретка и мала. Вардарске кот . не нису привредно толико искоришћене колико би могле б ., 1стина, у солунској котлини су недавно исушена плитка језер : \рџанско и Аматовско и њихови се басени сада обрађују, док у југоисточном делу скопске котлине још лежи пространа бара Шамак. По равнијиа котлина ближе реци у великој мери сади се поврће, а даље од реке сеју се жита. Али се у овим јужним котлинама виде и културе памука, сусама, кикирикија, местимице пиринча и нарочито мака. Због јужног положаја дуван и грожђе су у вардарским котлинама боље каквоће него у моравским на северу. Села су у котлЈшама многобројна. Она су најчешће испод планинских страна, како би за време сушног лета искористила за натапање њива потоке и речице што силазе са околних планина. Од вардарских котлина четири имају по једно градско средиште — Скопље, Велес, Валандово и Ђевђелију. У тиквешкој је поникло више мањих