Prosvetni glasnik
Порекло српске азбуке
27
почевши од самог Храбра. То је актизно учешће светога Ћирила у састављашу словенског писма. Али којега? Имамо одвајкада двојако писмо: глагољицу и ћирилицу. Шта је простије кего на осиову самогз иазива ћирилицу приписати Ћирилу. Има, мсђутим, ваздан доказа да је Ћирило саставко тако звапу глагољицу, која се одиста звала и ћирилица (наз:зв „глагољица" је јиного позмијег порекла). Али та се азбука иије могла одржати. Заменила ју је негде брже, негде спорије, ћирилица. Назив је тако остао исти, изменила се само садржина, Нншта чудновато. Ћирило је на пример писао иером у пуавом смислу, тј. итичјим. И ми данас пишемо пером, али — металним. Стари назив је остао, а предмет се изменио. Остао је тако у цркви и кшижевности један исти језик, променило се само писмо. То је изузетак. Код Румуна на пример држало се дуго ћирилско писмо, а променио се језик: место старословенскога дошао је народни језик, да би најзад половином прошлог века латиница заменила ћирилицу. Има друго, теже питање. Колики је удео Ћкрилов у постанку глагољице? Житија то износе на свој начин: Ћиридо се повукао на молитву н Бог му се јавио те он одмах сложио слова. И готово, Разуме се да су филолози ишли и мало даље. Већ сам Храбар је дао известан путоказ.. Данас се углавном узима да. је у основи глагољице грчко писмо и то мала слова (минускула), допуњено из семитских азбука и све заједио престилизовано. Тај посао је сјајно извршио свети Ћирило. Ћирилица је после само копирала устаљени систем глагољског писма, тј. задржала је ред и број слова и њихову глаеовну вредност. Сама ћирилица није непосредно постала из глагољице. И њена је основица као и глагољици готово неизмењено грчко штсмо, али не више мала слова "него велика слова (мајускула), с односном стилизацијом допунских слова узетих из глагољице, На пример ћирилско г је исто што и грчко веллко Г, а глагољско % је стилизовано мало грчко у. Од 38 слова које је имала првобитна глагољица и ћирилица само једно остало је заједничко и неизмењено у обе азбуке. То је ш. Како у грчком није било ни гласа ш па ни знака за такав глас, то је словенско ш просто узето из једне друге и то семитске азбуке. Али и то само за словенске речи. Међутим много-