Prosvetni glasnik

Сугестија у васпитању детета

57

чајем могло бити импресионисано. Исто тако потребно је да прикривамо своје зебње и неспомојства у погледу његовог сопственог здравља. Сваком оном који познаје велику сугестибилност детета ове предострожности се намећу по себи. „Један од разлога", каже О. б. Магдеп (у своме делу Чуда мисли, с 210), због којих имамо тако слабо здравље јесте тај што смо се још од детињства навикли да то'очекујемо. Од детињства се кљукамо идејама да су физичке патње и болести део живота, нужна зла која је немогуће избећи. Уче нас да је снажно здравље изузетак, и ми смо се помирили са болешћу као са судбином коју не можемо избећи. Дете непрестано слуша где се говори о болестима. Упозорава се на опасности које му претстоје ако добије какву болест; вно расте са убеђењем да су физичка зла, боловн, патње, неизбеж»е, и да га у сваком тренутку болест може постнћи, уништити његоеу срећу и његову кзријеру." Ми не можемо ни замислити колико би за дете значило једно васпитање супротно оном које се данас практикује, васпитање које би му још од најранијег детињства сугерирало да му здравље по природи припада, да је болест само израз тренутног отсуства хармоније у његовом физичком бићу, коју сваки човек сопстаеним снагама *оже да успостави, итд. Са сугестијом као васпитним и тераписким средством Сћ. ВашЗошп је имао врло велико ис т ,уство уопште, а нарочито са децом. Два-три примера из његове праксе показаће најбоље шта може да учини једна методски •имењена сугестиј-а. Зато је неопходно потребно научити што пре одраслију децу да дају себи систематски, сваког дана у одређено време, аутосугестије за здравље, учење, карактер, итд. Примери психолошке природе: 1) Девојчица од 9 година. Врјло заостала у разреду, ма да није глупа у обичном животу. Не маже да концентрише пажњу на школски рад. Велику јој тешаоћу задаје правопис. Физички слаба и брзо се замара. После једне сеансе са сугестијом коју јој је дао Ваискшш, помогнуте са сугестајама које јој је давала мати, осетал напредак појавио се после 15 дана. Број грешака у диктатима еманчио се за 50 % и у исто ј размери повисила се средша вЈ>едаост њених оцена,