Prosvetni glasnik

ЗВЕЗДАНО НЕБО У НАШЕМ НАРОДУ

Испитујући народни живот и обичаје наилазимо на једно од најзанимљивијих питања: какво је исконско схватање народа о небу и Земљи, шта о њима зна, познаје ли звездано небо, једном речи на козмогонију и козмографију српскога народа. У овом кратком прегледу народног знања и схватања неба и Земље покушао сам да конструишем у једну целину поједине исказе сељака из Жиче и њене најближе планинске околине-(Матаруга, Брезне, Шошанице, Богутовца, Каменице и т. д.). То је било потребно јер, у ствари, слабо ко уме нешто о овоме да каже, да исприча нешто више. У испитаном крају веома је ограничено народно знање и схватање о Земљи и небеским знацима. Свако, на пр., зна за Влашиће и Кумову сламу и за звезду Даницу, али већина ни ове не уме на небу да разликује. Млађи свет уопште се не стара нешто о томе да дозна од старијих људи. Па и ови ретко кад знају више од Данице, Влашића и Кумове сламе, и у најбољем случају разликују још Кола. С друге стране и у најзабитнија планинска насеља продрла је из школе и из вароши наука о Земљином облику и о њеном кретању око Сунца. Њу нико јасно не разуме, али је из темеља уздрмала старо схватање. Унесена је забуна. Једном речи, испитивања ове врсте данас су врло отежана. Немогуће је реконструисати оно што је у народној традицији живело пре неких сто или чак и пре педесет година. Испитујући антропологију среза Жичког и Студеничког (1926—1931) морао сам да се позабавим питањем порекла становништва и утицајима разних културних области на ове крајеве, па сам се тако упознао са многим моментима из културне антропологије и етнографије уопште. Хтео сам да видим шта народ зна, шта верује, и одакле му то знање и веровање. Али грађа коју су прикупили други аутори, литература, мало шта