Prosvetni glasnik

Звездано небс у нашем народу

173

иза планине, од влашке стране). До Ђурђевдана виде се, па се опет јављају о Видовдану. Неки кажу о Митрову, трећи по Илијиндану. Зими су Влашићи на небу сву ноћ. Кад зађу, свањива се. Па се тако каже: Влашићи на заод, ето зора иза брда. На Божић Влашићи кад изађу таман је време да се прасе припекне (Ето Влашића биће и прашчића). Стари људи кажу да има седам Влашића и да се зову: Вао и Ваока, Мио и Миока, Скарабојо и Борисав и мали Биљурак. У Конавлима их зову: Але и Алета, Шурко и Бурко и мали Мишурко (свега пет!). У Студеници кажу за Влашиће да су то шесторо браће и једна сестра. Била је и прича о њима. Али је више нико не уме да исприча. Лети се Влашићи не могу видети јер је кратка ноћ. Све се весели Ђурђеву дану, само Влашићи и Ленковићи не. (Ленковићи су задруга негде у Студеници. У априлу немају у кући ни хлеба ни уз хлеб. Још пре Ђурђева дне гладују; — немају чиме ни госта да угосте!). О Влашићима има ова прича: Ишли Србин и Турчин ноћу, а звезде сјаје на небу. Каже Србин Турчину: „Ето Влашића". Турчину би криво што се звезде тако зову те рече љутито: „Нису то, бре, Влашићи, већ Турчићи". Влашићи су, Турчићи су, те се тако посвадише. Оду сутрадан код кадије да им суди. Турчин оптужи сапутника: „Ето, честити кадија, овај влах каже да се оне звезде зову Влашићи, а нису него Турчићи". Кад их саслуша, кадија се замисли па пресуди: „Нису ни Влашићи ни Турчићи, већ чопор звезда". Рекао сам да у Жичи и околини ове звезде скоро свак познаје. Има много других звезда које ретко ко зна. Од тих су најпознатије Кола и Штапи. Кола (Велики медвед). Неко каже Насрадинова кола, неко Кола и волови. Прво су четири звезде, барабар две и две. То су кола. (Тј. то су а, р, у и б) Затим су две звезде устрану (еи Ј —- то се јарам посукао, а звезде то су два вола. Једна је звезда направо ( гј ) — то је вођ. Не зна се да ли држи волове за поводнике. Према њима, лево наниже, режи курјак (према некима Срце Карлово, према другима Арктур). Од њега су се волови уплашили. „На земљи се уплашили, а остао знак на небесимаГ' За Кола неки веле Волуара. Има, кажу, Волуара звезда: ту је човек, па волови, кола и курјак где са стране режи на вола.