Prosvetni glasnik

Божић у старом Београду

179

Васина и Узун-Миркова улица, широки булевар са дивним државним и приватним палатама — Хипотекарна банка, стари и нови Универзите?, Коларчева задужбина, Берза и Аеро-клуб — у оно време била је прилично тесна и кривудана улица која је водила од Градске капије до Стамбол-капије, и одатле поред Коларчева хана претварала се у друм којим се ишло у срце Србије — у Шумадију! Та улица била је увек пуна света, жива и као нека врста оријенталског базара, са својим ниским кућама од којих су неке имале и „бој" за становање, а неке само дућане са ћепенцима. У тој улици био је главни трговачки промет са свим оним већ познатим оријенталским фигурама и костимима, анте- * ријама и фесовима, либадетима и тепелуцима; а била је у исто време и спона између тврђаве и вароши, да је њима пролазила и турска војска, делије и аскери са музиком, таламбасима и зурлама, на коњима и пешице, па се често могао видети и „татарин ' на бесноме хату како троструком камџијом шиба десно и лево правећи себи места. Трговци и занатлије устајали су врло рано, пре зоре, да би само што пре били код својих магаза. У томе раном устајању била је читава утакмица! Све комшије из чаршије утркивале су се ко ће пре доћи у магазу, отворити је, па затим пробуди најближег кавеџију и траЖити да му што пре скува каву. И тај раноранилац целог дана би се после тога у чаршији хвалисао јер је то за њега била као нека врста одлике: „Данас сам ја, ево, пре свију вас, пробудио нашег кавеџију и први посркао врућу кајмаклију!" А када трговац у суботу увече из дућана кући дође, донесе обично нешто увијено и кришом предаје својој домаћици да деца не виде. Сутрадан у недељу, чим се из цркве врати и донесе нафору за своју стару мајку или другу чељад у кући, онда и мајка дели садржину оног тајанственог фишека од синоћ, у оно време једине и најпожељније посластице: суво грожђе са бадемом номешано, Па кад су се тако очекивале у та времена те обичне мале радости, како ли се очекивао и дочекивао Божић? Празник када се тако рећи „царски" гостило и када је цела атмосфера у дому била нешто особито и необично! Читав низ лепих обичаја био је везан само за тај празник, једном у години. Тада је са^ православни народ, уколико се то, разуме се, могло од Турака, био у неком нарочитом расположењу.