Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

„Према поменутом тестаменту пок. Драгиња оставила је сву своју имовину — имања и примања Фонду, који ће носити назив „Фонд Станојла и Драгиње Петровић“, бивших овдашњих, да се њиме помогне одржање и утврђење свете православне вере и српскога имена у целом Српству с тим, да се приходи овога Фонда употребе у главном на издржавање питомаца срп. православног Богослов. Факултета или српске Духовне Академије, кад се исти факултет или академија у Србији установи. Овим ће Фондом руковати нарочити одбор и старати се о његовом умножавању и напретку и зваће се Одбор Фонда Станојла и Драгиње Петровић бив. овд. у ком су одбору сада ова г. г.: Стојан Рибарац, 6. министар Правде, адв., Милош Туцаковић, управ. Трг. Банке, Д-р Војислав Бакић, проф. у пензији, Никола Стефановић прота, Боривој Ј. Поповић, проф., Миливоје Башић, проф. гимназије, Д-р Михајло Поповић, ломоћ. Народне Библиотеке, Протосинђел Платон проф. и Мих. Стевановић, пензионар овд.

„За извршиоца овога тестамента одређен је по тестаменту г. Стојан Рибарац адв. овд. Дужност пом. извршиоца према тестаменту биће, да се стара о свему њеном — покојничином имању, о прикупљању кирије и интереса, о наплати њених примања, о давању новца под интерес и у опште о свему ономе, што му као извршиоцу тестамента буде спадало у дужност, па ћео свом раду тачан рачун подносити (одбору. |

„Поменути Одбор имаће поред осталих дужности споменутих у тестаменту и дужност да месечно по (120) сто двадесет динара издаје из Фонда дугогодишњој надзорници и настојатељици њене куће Јули Маричевић овд., које ће издавање да траје непрекидно за живота Јулиног.

„Пресудом Апелац. суда од 9. марта 1909. год. Бр. 1185 одобрена је пресуда прв. суда од 24. октобра 1907. год. Бр. 43.014 а која гласи:

ОСХОСХОВХОСХОбХОСХОо | — 1200— оохобсхобхоохоожовжхо