Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

оеодос дос осе зоо се воскезоооое доскок воскезоск осе)

И како се показало, Драгиња и поред свога осредњег богаства није била несрећна, — што је случај, готово, са свима богаташима, — већ је била независна, имала је маха да употреби време и снагу на озбиљан рад, драгоцен за њено лично, духовно богаћење и срећу читаве наше заједнице — то је потпуно јасан и разумљив хришћански опортунизам у питању приватне својине и земаљских блага. Потребно је само да се људи руководе својим унутрашњим чувством, савешћу, која ће им маи нејасно казати: да живе неправилно кад мисле, да могу доћи до среће пушем похлепности и гомилања богаства. Потребно је много више љубави и пожртвовања за ближње, за своју околину и народ и — богаство неће биши порок, већ дивна врлина, која даја разноврсне корисне плодове.

Драгиња је умрла изненадно 11. новембра 1901. године у Београду.

За велику своју љубав према роду своме, несебичну службу и врлине, које су је красиле, заслужила је ова мудра жена да је свака српска душа упозна, захвално сећа и угледа на њу.

Слава Драгињи — Станојловици!

охојојохо

ОСХОСХОСХОСЖХОСХОСХОО | — 42 — ОСХОСХОСХОСХОСХООКОО