Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

сеоско ос осе осе зоо о осе осе ОС О о 05)

трасним бојама. Њихова су поља измалана појединим или групама светаца у сировом малтеру — а! Тгезсо.

Епископски сто у горњем месту — у синтроносу олтарне апсиде, столови, певнице и остале ситнице начињене су од чамовине и обојадисане мрком бојом а местимице и позлаћене.

Иконостас је начињен од чамовине, само су даске _ од липовине, на којима је затегнуто платно са насликаним свецима. Он је, хармонично пољима, подељен у три групе и намештен између рогљева спољних, гамадних зидова и оба олтарна четвртаста стуба а израђен је тако, да са обе стране има лице. Лице према улазу украшено је пластично са слободним, округлим стубовима, дубоким оквирима икона и пристојно испупченим и украшеним венцима. Лице према олтару слично је првоме, но само је слабије изражено, јер место слободних стубова дошли су пиластри и блажи оквири, али једнаке атуле, као -и на првоме. Основна боја иконостаса је црна, подражавана црном мрамору са белим жилама, као символу тужне цркве. Пластични и профилирани украсни делови позлаћени су.

Поред лепоте самог иконостаса, запажа се од првог момента, да је избор икона био сретани да су од праве уметничке вредности. Мотиви за иконе узети су махом из српске историје, изузимајући престоне иконе и Свету Тројицу.

Као завршетак црквених украса ваља напоменути и камене плоче, на којима су удубљеним и позлаћеним словима исписани ови надписи: