Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

свео доскок доо ос ово Ооо О оса)

тог Николе. Племенита душа г-ђе Драгиње пливала је у радости. Много је пута она у своме веку дочекивала радосно тај дан, али ова је година надмашила све раније прославе Светог Николе. Разборита и скромна није она ни мало прецењивала своје дело. Њена је душа испуњена захвалношћу према Богу, који је одржао и дао снаге, разум и истрајности, да до краја и лично учествује у извођењу своје богоугодне намере.

У вече тога дана било је свечано бдење, на коме је чинодејствовао Митрополит Михаило са свештенством. Сем ктиторке у храму је било врло много побожног света. А сутра дан, на дан Светог Николе, отпочело је освећење цркве, које је трајало више од једног сата. По том је одслужена први пут у томе храму свечана архијерејска света служба Божја.

Све што је у Београду ценило рад и пожртвовање г-ђе Драгиње, околни свет, који је одавно желео да види лепу цркву у своме крају — све је то било на окупу, на богомољи тога дана у новоме храму београдском. И на. бдењу, као и на освећењу и литургији певао је чу"вени у то доба хор богослова. Од стране Општине били су присутни:

Председник, Милован Р. Маринковић, Никола Хаџи-Поповић, Милушин Марковић, Ђока Новаковић, Марко Леко, Раденко Драго-

вић, Коста Михајловић, Михајло Јанковић, Ђока Нешић, Веља Тодоровић, поп Таса Капетан-Спасић и професор Капетановић.

При крају службе Мишрополиш Михаило изговорио је ову беседу:

„Није ли написано: дом мој нека се зове дом молишве за све“2 Јеванђ. Марко, 11, 17. „Сви добри и побожни хришћани осећају преку потребу да имају божји дом, да имају цркву. Црква је света благајница душевних блага — она је извор небесне утехе, коју Бог даје људима.

ОбХОбХоОохОСхОСхоожоо | — 59— ОСХОСХОСХОСОСКОСУОО